Vatru trofejnog rvanja u Srbiji je, posle desetak godina pauze, ponovo zapalio Davor Štefanek. Subotičanin je doneo olimpijsko zlato iz Rija 2016. a dve godine ranije je bio i šampion sveta. Štafetu je preuzeo Zurabi Datunašvili. Naturalizovani Gruzin je postao sinonim za srpsko rvanje prethodnih godina. Zurabi je doneo bronzu sa prethodnih OI u Tokiju, a bio je dva puta najbolji na planeti i jednom prvak Evrope.
Šampionskom stazom, sada nastavlja Stevan Mićić. Zablistao je na Grand priju u Madridu i osvojio najsjajnije odličje u kategoriji do 61 kg, slobodnim stilom. U jakoj konkurenciji je pružio blistave partije i pokazao da je u odličnoj formi. Prethodno je na SP u Beogradu osvojio bronzanu medalju, a uspeh iz Madrida predstavlja ogroman podstrek pred naredni planetarni šampionat, koji će takođe biti održan u našem glavnom gradu u septembru.
Stevan je dete srpskih emigranata. Rođen je u Mesi u Arizoni, 4. aprila 1996, u porodici Miloša i Lori. Ima sestre Ivanu i Tatijanu. Mićići su poreklom iz Bijeljine, odakle je rodom Stevanov deda, po kojem naš rvač nosi ime. Studirao je na Univerzitetu Mičigen i u mladosti predstavljao SAD na velikim takmičenjima: na Svetskom kadetskom prvenstvu 2013. i juniorskom SP 2015. u Brazilu, gde je stigao do bronze. Ali, zatim je prevagnuo zov otadžbine. Poput Milorada Čavića, nekada sjajnog plivača rođenog u Kaliforniji, i Mićić je odabrao zemlju predaka i 2018. prigrlio srpsku trobojku. Nije mnogo vremena moralo da prođe da bi ovaj “transfer” počeo da se isplaćuje našem rvanju. Već te 2018. Stevan je na EP u ruskom Kaspijsku osvojio bronzu u kategoriji do 57 kg i tako doneo Srbiji prvu medalju ikada na prvenstvima starog kontintenta u rvanju slobodnim stilom. U bivšoj Jugoslaviji odličja u slobodnom stilu osvajali su Makedonci Šaban Trstena, olimpijski šampion i Šaban Sejdi, a sada je Srbija dobila aduta za najveće domete.
– Ispunila se moja velika želja, kao i želja moje porodice, da se takmičim za svoju Srbiju. Hvala Rvačkom savezu što me je prihvatio otvorenog srca i omogućio mi da osvajam trofeje za našu zemlju. Tek sam na početku, a moj glavni cilj je da se popnem na pobedničko postolje na Olimpijskim igrama i da pevam himnu Bože pravde – izjavio je Mićić kada je američki rvački dres zamenio srpskim.
Rvanje je u Srbiji u ekspanziji. Osim Mićića i Datunašvilija, već dokazanih šampiona, naši aduti su i Mate Nemeš, Ali Fejzolah Arsalan i Sebastijan Nađ. Davor Štefanek je napustio strunjaču i sada se kao predsednik Sportskog saveza Srbije bori da našim sportistima obezbedi što bolje uslove za razvoj. Mićić i njegove kolege iz nacionalnog tima imaju dobre uslove za rad i napredak, pa nema sumnje da će se nastaviti i žetva medalja na takmičenjima koje slede. A, glavni cilj je Pariz 2024. Stevanova želja je da zapeva himnu sa pobedničkog postolja na igrama, a nema lepšeg mesta za to nego što je grad svetlosti.
