Košarkaški reprezentativac Stevan Jelovac, u intervjuu za Vesti-online govorio je o svom košarkaškom putu i događajima koji su obeležili dosadašnji deo njegove karijere.
Košarkaški reprezentativac Srbije, Stevan Jelovac, jedan je od mnogih koji u Partizanu i Crvenoj zvezdi nije dobio pravu priliku da pokaže svoj talenat, a sada fenomenalnim partijama u inostranstvu traži put ka vrhu.
Jelovac će od naredne sezone nositi dres Bamberga u koji stiže posle odličnog izdanja u Nižnjem Novgorodu sa kojim je izborio plasman u plej-of VTB lige uz prosek od 20,5 poena i 6,8 skokova. Selektor Aleksandar Đorđević ga je pozvao u nacionalni tim umesto povređenog Milana Mačvana, a Jelovac je eksplodirao od sreće i potom tu finu emociju pretvorio u energiju, koja mu je obezbedila mesto u istoriji VTB lige. U trijumfu nad Kalevom iz Talina ubacio je rekordnih 49 koševa VTB lige i indeksom korisnosti od neverovatnih 55 poena.
– Počeo sam da treniram sa 10 godina zbog druženja i zabave u novosadskoj školi košarke Sport Ki, kod trenera Janka Lukovskog (otac našeg bivšeg reprezentativca Dragana). Tamo sam bio od 16 do 18 godine… U prvoj seniorskoj sezoni smo igrali Drugu srpsku ligu i obezbedili plasman u viši rang. Dosta sam napredovao te sezone i naučio mnogo toga kroz utakmice, ali i treninge, koji su bili mnogo ozbiljniji nego ranije – priča “Steva” za Vesti-online.
Sa 18 godina usledio je prelazak u Partizan, da bi posle te sezone došlo do pozajmice u Vizuru, u kojoj je dobio prve ozbiljnije minute u Ligi Srbije. Pred početak sezone 2009/2010 dolazi do fuzije dva beogradska kluba, Mege i Vizure, i tada počinje uspon u karijeri Stevana Jelovca. Pored Stevana, Megi se iz Vizure priključio samo Stefan Balmazović, i upravo su njih dvojica obeležila tu sezonu kao najbolji igrači ekipe.
– Niko od mene tada nije očekivao da mogu biti jedan od nosilaca igre, kao što se na kraju ispostavilo. Bili smo jedan veoma mlad tim koji je rastao, i mislim da svi dugujemo zahvalnost Mišku Ražnatoviću i Goranu Radojičiću, koji su te godine verovali u nas – naglašava Jelovac.
Sa zvezdama u Zvezdi
Odlične partije nisu ostale neprimećene, pa je pred start Superlige Srbije prešao u Crvenu zvezdu.
– Za tih nekoliko meseci u Zvezdi sam stekao veliko iskustvo. Nisam imao neku minutažu, ali sam u tom periodu delio svlačionicu sa odličnim košarkašima kao što su: Nemanja Bjelica, Marko Kešelj, Vuk Radivojević, Oliver Stević, Elmedin Kikanović, kao i Nemanja Nedović, koji je iako veoma mlad u tom periodu već imao svoju ulogu u timu. Zadovoljan sam tim periodom karijere, jer sam puno toga naučio i video kako se igra na vrhunskom nivou. To mi je bilo dovoljno, iako sam se vratio u Megu na početku sledeće sezone.
Kod Šakote manje minuta
Odlične partije u Megi donele su i prvi inostrani angažman – prešao je u Antaliju. Te sezone je bio NBA lokaut, pa su mnogi košarkaši iz NBA tokom pauze prešli u Tursku, ligu koja je iz godine u godinu sve jača, ulaganja su velika. Tako je Jelovac imao priliku da igra protiv Derona Vilijamsa koji je u tom trenutku bio jedan od najplaćenijih košarkaša na svetu, a tokom pauze je branio boje Bešiktaša.
– Prešao sam u Tursku kada sam imao 21 godinu i sigurno da nije bilo lako privikavanje na novu sredinu. Ali, cilj svakog igrača je da ode u inostranstvo i da se bori da napravi što veći uspeh. Igrao sam i protiv Derona Vilijamsa i dosta drugih odličnih košarkaša. Tada sam bio jako mlad i igrao sam sa ogromnim motivom i entuzijazmom. Oni su zvezde, ali oni nemaju neku motivaciju kao mi, jer želimo da pokažemo da možemo da igramo sa njima. Deron Vilijams nije imao neku zapaženiju sezonu, osim jedne utakmice na kojoj je postigao 50 i nešto poena. Njima nešto preterano i ne leži ova vrsta košarke, ali bilo je zanimljivo igrati protiv njih.
Na početku sezone u Antaliji, posle nekoliko kola došlo je do smene trenera, pa je turskog Serdara Apajdina zamenio naš Dragan Šakota:
– To je još jedno iskustvo koje mi je pomoglo u karijeri! Bila je to moja prva sezona u inostranstvu, prvi kontakti sa nekim stranim stručnjakom, koji je brzo otišao. Bio sam srećan kada je Šakota došao, jer sam mislio da će mi biti još lakše da se uklopim sa našim trenerom. Ali, nije sve bilo kako sam mislio, pošto nisam mnogo igrao. Ispostavilo se da sam mnogo više minuta imao kod turskog trenera – rekao je Jelovac za Vesti-online.
Iz Turske je usledila selidba u Italiju
– Juvekazerta je bila sledeća stanica! Jedna veoma turbulentna sezona, jer sam u početku slabije igrao. Kasnije sam dobio veću slobodu od trenera i – sve je krenulo nabolje. Stvarno sam bio prezadovoljan. Na kraju sezone sam izabran u najbolju petorku stranaca u italijanskom prvenstvu.
Pamti duele u Pioniru
Odlične partije u Italiji su preporučile Jelovca ozbiljnijim klubovima. Usledio je odlazak u jedan od najvećih klubova u Litvaniji, Lijetuvos Ritas, klub sa dugogodišnjom evroligaškom tradicijom.
– Sezonu smo počeli kvalifikacijama i plasmanom u Evroligu. Igrao sam sa izuzetnim košarkašima, koji su već dugo godina bili u NBA i Evroligi. Vredno je pomenuti Omara Kuka, koji je tih sezona bio jedan od najboljih plejmejkera u Evropi. Renalds Sejbutis je dugo godina igrao na vrhunskom nivou, Martinas Gecevičijus ima dve osvojene Evrolige sa Olimpijakosom, Glinedakis je bio u NBA… Bilo je tu dosta igrača koji su bili iskusniji i bolji od mene. Na moju poziciji je tada došao Darijus Songaila, koji se posle osam sezona vratio iz NBA… Dešavalo se da jednu utakmicu odigram dobro i postignem dosta poena, da bih onda na sledećoj imao manju minutažu ili uopšte ne bih ulazio na parket. Ali, to je stvarno bilo neverovatno iskustvo za mene i prvi dodir sa ozbiljnom evropskom košarkom.
Jelovac i sada žali zbog te sezone:
– U finalu litvanskog prvenstva smo imali majstoricu protiv Žalgirisa na domaćem terenu, ali smo nesrećno izgubili poenima u poslednjim sekundama, što nas je šokiralo. Moram da kažem da je Litvanija jedina zemlja koja, pored Srbije, za sebe može da kaže da je “zemlja košarke”! Navijači su pravi fanatici i sa mnogo više strasti nego kod nas se prati domaće prvenstvo. Te sezone u Evroligi sam igrao u Pioniru protiv Zvezde i to je bio čudan osećaj! Kasnije smo se opet sreli u Evrokupu, a ja i dalje pamtim duele pred navijačima Zvezde.
Poznanstvo sa Žeravicom
Od 2014. do 2017. Jelovac je boravio u Španiji, gde je u najkvalitetnijoj evropskoj ligi branio boje Saragose, odatle bio 2016. i u Letnjoj NBA zaigrao za Dalas Meverikse. Ostavio je neizbrisiv trag u španskom klubu, pošto je postao najbolji strelac u istoriji Saragose!
– Drago mi je i to što sam imao priliku da u tom periodu upoznam trenersku legendu svetske košarke, Ranka Žeravicu, koji je u dva navrata sedeo na klupi Saragose i do smrti živeo u tom gradu. Saragosa je divan grad, a vreme i atmosfera su stvarno prelepi, i drago mi je kada vidim da je neki igrač sa naših prostora otišao u Saragosu. Treba pomenuti da je Raško Katić u mojoj prvoj sezoni u Španiji, bio jedini saigrač iz Srbije u nekom inostranom klubu. Sada su tamo Nikola Dragović, Crnogorac Nemanja Radović…
Igrao za Dalas u Letnjoj NBA ligi
Iako su se mnogi ljubitelji košarke u našoj zemlji pitali zašto Jelovca i dalje nema bar na širim spiskovima reprezentacije, odgovora ni posle njegove najuspešnije sezone u Španiji nije bilo, pa ni posle leta 2016. kada je igrao Letnju NBA ligu za Dalas Meverikse…
– Pre dve godine sam bio u Americi, što je neki drugi svet, neka druga dimenzija, druga košarka, sve drugo… Tamo se puno daje na značaju nekim stvarima za koje mi ovde u Evropi ne znamo ni da postoje! Bio sam jedini belac i neamerikanac u ekipi. U to vreme je bilo jako teško da neko kroz Letnju ligu dođe do ugovora sa NBA timom, ali mislim da su se sada neke stvari promenile, da je igračima lakše. U svakom slučaju bilo je to jedno lepo iskustvo…
Februar za sva vremena
Iz sezone u sezonu Jelovac podiže kvalitet svoje igre, pa se konstantno primećuje napredak ovog Novosađanina. Ova sezona je sigurno najbolja u njegovoj dosadašnjoj karijeri, jer je uradio nešto što odavno nije niko od srpskih košarkaša u nekoj od stranih liga… Postavio je rekord po broju postignutih poena u VTB ligi, a partijama u Nižnjem Novgorodu je dokazao da zaslužuje poziv u reprezentaciju Srbije! Februar 2018. će sigurno dugo pamtiti. Prvo, zato što je početkom tog meseca dobio poziv od selektora Aleksandra Đorđevića, da konačno debituje za Srbiju, dok je samo nekoliko dana kasnije na utakmici protiv estonskog Kaleva ubacio 49 koševa, imao 15 skokova (55 indeksnih poena) i na taj način sebi obezbedio mesto u istoriji ruske košarke (VTB lige).
– Duel za pamćenje! Protiv Kaleva smo igrali bez kapitena Gubanova, koji je sada prešao u Himki. Trener je pre meča rekao da ću imati više prostora i slobode. Već na početku je odlično krenulo, pogodio sam neke bitne šuteve i prvo poluvreme završio sa 20 poena. U drugom isto, pa onda i produžetak, tako da je sve ispalo fenomenalno! Tek kasnije sam čuo da je Kit Lengford držao predhodni rekord sa 42 koša, pa mi je još draže što sam oborio rekord jednog takvog igrača! Odmah posle toga sam otišao na aerodrom i poleteo za Srbiju, jer sam želeo da što pre stignem na pripreme sa reprezentacijom, koja za svakog sportistu predstavlja krunu karijere. Velika mi je čast što sam postao deo svega toga i uvek ću se odazvati na poziv selektora!
Historic Night for Stevan Jelovac ?
? 49 points (new VTB League record)
? 55 efficiency (new VTB League record)
? First VTB League player to score 40+ points in double-double (49 pts & 15 reb) pic.twitter.com/owT6ET2fgT— VTB United League (@VTBUL) February 15, 2018
Nastavio je sa dobrim igrama i vodio ekipu do četvrtfinala VTB lige i duela sa Uniksom. Polufinale je izmaklo za dlaku, ali odlične partije u toj seriji nisu prošle nezapaženo – Jelovac je proglašen za MVP igrača za mesec maj. Stiče se utisak da je MVP titula cele sezone (20,5 poena po utakmici) Stevanu izmakla samo zbog lošijeg plasmana njegovog Nižnjeg, jer je u generalnom plasmanu bio drugi najkorisniji igrač, treći strelac i četvrti skakač lige.
– Malo nam je nedostajalo da uđemo u polufinale VTB lige. Imali smo poen razlike do tog poslednjeg napada. Smit je promašio, ali su napravili skok u napadu i pobedili uz zvuk sirene. Poslednji meč smo lagano izgubili, jer smo već bili umorni i razočarani prethodnim porazom. Individualna priznanja su svakako jedna lepa stvar. Iako mi sve to još uvek zvuči neverovatno, ali drago mi je i puno mi znače. Ali, sve to bi bilo još bolje da smo se plasirali na F4 VTB lige. Ipak, i ovo je veliki uspeh za ekipu koja je imala samo dva stranca i deset ruskih košarkaša!
Još boli greška iz Novog Sada
Kao kruna odlične sezone došla je utakmica za nacionalni tim u rodnom gradu. Kakav je bio osećaj?
– Imao sam ogromnu čast i zadovoljstvo što sam imao priliku da u dresu Srbije zaigram pred “svojom” publikom. Protiv Nemaca je sve bilo idealno, ali onda se desio taj pad u našoj igri i koncentraciji u poslednjim minutima. Moj nesportski faul koji sam slučajno napravio je pokrenuo agoniju na kraju te utakmice. To je jedina stvar iz ove sezone koja mi je i dalje u glavi, koju bih nekako želeo da promenim, jer mi je jako krivo zbog tog poraza.
Dvogodišnji ugovor za Bamberg potpisao je 8. jula na svoj 29. rođendan.
– Trebalo bi da to bude vrhunac moje klupske karijere! Došao je i ozbiljan evroligaški trener Bagatskis. Nadam se da ćemo imati uspešnu saradnju. Pročitao sam da stiže i Tajris Rajs, košarkaš o kojem stvarno ne treba trošiti reči. Svi znaju za njegove kvalitete, pa se nadam se da ćemo se izboriti sa Bajernom i Albom i osvojiti titulu u Nemačkoj – optimista je Jelovac.
U Srbiji se više trenira
Koja je razlika između srpskih trenera i ostalih? Na početku sezone u Nižnjem Novgorodu ste rekli da vam je bilo jako teško da se opet navikavate na dva treninga dnevno, pošto ste u Španiji trenirali samo jednom u toku dana…
– Velika je razlika između naših i inostranih trenera, jer srpski stručnjaci više pažnje poklanjaju nekih sitnim detaljima. U Španiji sam bio tri godine i to su, uglavnom, bili treninzi jednom dnevno, od sat i po do dva, dok se kod nas trenira mnogo više. Volim kad se trenira i kad sam spreman, jer onda mogu da pružim maksimum. Stvarno mi je prijao boravak u Rusiji, osećao sam se kao kod kuće, grad je fenomenalan… Trener Zoran Lukić mi je bio velika podrška, ulio mi je samopouzdanje, odlično je uticao na mene i moju igru. Predrag Badnjarević je bio pomoćni trener i puno mi je pomogao. Imali smo sjajnu saradnju i dugujem im ogromnu zahvalnost – rekao je Jelovac za Vesti-online.
Španci ispred Rusa
Razlika između španske ACB lige i ruske VTB lige?
– Španska liga je bolja, jer je nepredvidiva. U odnosu na rusku ima više vrhunskih ekipa koje mogu da igraju sa svakim rivalom. U Rusiji retko ko može da ode u Moskvu i da pobedi CSKA, dok Real i Barsa mogu kod kuće da izgube od Tenerifa, Mursije ili Andore, koji su oko osmog ili desetog mesta na tabeli. Dešavalo se i da ekipe sa dna tabele iznenade nekog sa vrha. U Rusiji imamo samo 5-6 vrhunskih sastava (CSKA, Himki, Uniks, Zenit, Lokomotiva i Nižnji) i, uglavnom, se sve zna – smatra Stevan.
Šved bez konkurencije
Protiv koga vam je najteže bilo da igrate?
– Svakako protiv Derika Brauna, koji je tada bio u Lokomotivi Kubanj, a ja u Ritasu. On je u tom trenutku bio jedan od najboljih igrača na poziciji krilnog centra u Evropi i bilo je jako teško zaustaviti ga. Pamtim i duele sa Realom i Felipea Rejesa. Inače, Aleksej Šved je bez dileme najbolji košarkaš u Evropi! Pogledajte samo za koji novac on igra, to su budžeti koje Zvezda i Partizan imaju za celu sezonu! Nestvaran košarkaš i mislim da trenutno nema boljeg.
Poruka za mlađe generacije
– Moraju da veruju u sebe, da budu uporni i da treniraju, jer samo tako mogu da očekuju da će nešto napraviti. Bitna je i podrška porodice i svih ljudi koji vas okružuju. Mi smo zemlja košarkaških talenata – nadam se da ćemo u budućnosti postizati još bolje rezultate – zaključio je Jelovac.
