"Uzeli smo sve procene troškova od raznih akcionara i trenutno radimo sa cifrom između 1,5 i 2,5 milijardi evra", rekao je Kalas na konferenciji tza novinare u Briselu.
Pretpostavljeni iznos pokriva sve sektore avionske industrije, koji su pogođeni odlaganjem oko 100.000 letova, uključujući aviokompanije, aerodrome, turističke agencije i ostale povezane firme.
Kalas je istakao da će, kao ekonomista, u pokušaju da odredi konačnu brojku troškova, tretirati indsutrijske pretpostavke sa skepskom.
On je komentar dao dok je iznosio više mera za pomoć avionskoj industriji da se oporavi od krize i da ubuduće izbegne slične događaje.
Nešto ranije Evropska komisija je saopštila zemlje članice EU mogu da koriste privremene mere za pomoć aviokompanijama, čiji su avioni bili prizemljeni zbog oblaka vulkanskog pepela sa Islanda, saopštila je danas Evropska komisija.
Oblak iz vulkana na Islandu izazvao je najširu i najskuplju obustavu vazdušnog saobraćaja u istoriji avijacije u Evropi i stručnjaci ističu da su po obimu mnogo veći nego što je to bio slučaj nakon terorističkih napada na američke gradove Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine.
Nakon 11. septembra 2001. godine Evropska komisija je dozvolila pružanje pomoći komanijama kako bi bila kompenzovana šteta direktno nastala posle napada čime je omogućeno da aviokompanije koordinišu punim kapacitetom.
Zabrana letova uvedena je usled zabrinutosti da bi pepeo, koji je mešavina stakla, peska i delića stena, mogao uzrokovati ozbiljnu štetu na avionskim motorima.
