Čeka li kontroverzni Alojzije Stepinac, nadbiskup iz vremena ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH) novog papu ili neko drugo vreme, tek odgovor pape Franje da li će biti proglašen svetim, hrvatski premijer Andrej Plenković nije dobio ni tokom ove, inače druge službene posete Vatikanu.
Da bi ovo pitanje moglo da sačeka novog katoličkog poglavara, uveren je istoričar Veljko Đurić Mišina, bivši član mešovite srpsko-hrvatske Komisije Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije. On se poziva na reči novinara Draga Pilsela, dobrog poznavaoca katoličanstva koji je rekao da će se o pitanjem Stepinca baviti sledeći poglavar Katoličke crkve.
– Papa Franja nije želeo da reši to pitanje bez SPC, koja je prihvatila taj dijalog koji je papa inicirao, a u Vatikanu su obećali da će otvoriti arhive. Mi, međutim, ne možemo očekivati ništa epohalno, jer se pokazalo da je kod Stepinca reč o nečinjenju. Odnosno da nije činio fizički, ali jeste duhovni zločin, pošto je srpsku decu pohrvaćivao – kaže za “Vesti” Đurić, inače direktor Beogradskog Muzeja žrtava genocida.
U mešovitoj komisiji je SPC pokazivala učešće Stepinca u stvaranju fašističke NDH, o tome da je bio obavešten o sistematskom progonu, masovnim ubistvima i pokatoličenju Srba. Mešovita komisija je 2016. i 2017. održala šest sesija i analizirala sve delove Stepinčeve sporne biografije. Srbija je tokom tih sesija iznela raspoložive dokaze o hrvatskom kardinalu.
Đurić smatra da Srbiju ne bi trebalo previše da interesuje to pitanje jer je to, kako kaže, “njihova stvar”.
– Treba da se okrenemo sebi, svojim stvarima i da ne gledamo u tuđe dvorište. Što se pape Franje tiče on je svestan sadašnjeg trenutka i geopolitičke situacije i očito šalje poruku dok sam ja neće biti rešeno to pitanje kanonizacije – zaključio je Đurić.
Potvrda ovakvog ishoda je i izjava Plenkovića povodom Stepinčeve kanonizacije, posle sastanka u Vatikanu s papom Franjom i s vatikanskim državnim sekretarom, kardinalom Pjetrom Parolinom.
– Poruka koju imamo je poruka strpljenja – preneo je on u najkraćem.
O tom pitanju se papa Franja izjasnio prošle godine rekavši “da ne zna čemu bi služilo proglašenje za sveca ako istina nije jasna”.
Ovaj susret je u centru pažnje hrvatskih i srpskih medija. Srpski uglavnom pišu da je “Stepinac na čekanju”, ali i da je papa “oladio” Plenkovića… Među hrvatskim ima i onih poput portala Index.hr koji, pod naslovom “Skandalozno Plenkovićevo kršenje načela sekularnosti”, navodi izjavu hrvatskog premijera da se povodom Stepinca “stav vlade i hrvatskog naroda nije promenio i da očekuje da se cela procedura dovrši u okviru Katoličke crkve”. Reč je, navode, zapravo o skandaloznom uplitanju Republike Hrvatske u unutarcrkvene stvari i kršenju načela sekularnosti.
– Ustav je jasan po pitanju odvojenosti verskih zajednica od države – naveo je Index.hr.
Portal ukazuje da Ustav jasno govori da su “sve verske zajednice jednake pred zakonom i odvojene od države”, pa kako zaključuju, kanonizacija bilo kog katoličkog vernika isključiva je nadležnost Katoličke crkve i nema baš nikakve veze s nacionalnošću ili državljanstvom potencijalnog budućeg katoličkog sveca.
Gnevom na poglavara
Papa Franja je prošle godine rekao da je u određenom trenutku procesa kanonizacije došlo do nekih nerazjašnjenih stvari.
– Reč je o istorijskim tačkama i ja, koji treba da potpišem kanonizaciju s svojom odgovornošću, molio sam, promišljao, tražio savet, a onda video da treba da pitam za pomoć patrijarha Irineja. On je veliki patrijarh. I Irinej mi je pomogao. Osnovali smo zajedno komisiju, radili zajedno, jer i Irineja i mene jedino zanima istina. Ne pogrešiti. Čemu služi jedna izjava o svetosti ako nije jasna istina. Ne služi nikome – kazao je papa Franja i izazvao gnev u Hrvatskoj.
Diplomatska odluka
Jasno je, tumači za “Vesti”, verski analitičar Draško Đenović da se Vatikanu, kad je reč o Stepincu, ne žuri.
– Crkva ima istoriju od 2.000 godina, pa im period od 20 do 30 godina dođe kao sutrašnji dan. Može se reći da čekaju trenutak sa manje tenzija. Što se Stepinca tiče, iako još nije proglašen svecem, na putu je kanonizacije – kazao je Đenović za “Vesti”, uz ocenu da Katolička crkva pokazuje da ne želi tenzije i prepreke u odnosima sa pravoslavnom crkvom, pa će taj čin biti diplomatska odluka.
Mnogo tema, malo minuta
Razgovor s papom je trajao svega 22 minuta, a Plenković je na Tviteru i nabrojao priličan broj tema.
– Razgovarali smo o ekumenskom i međureligijskom dijalogu, demografskim izazovima, borbi protiv siromaštva i društvene isključenosti i klimatskim promenama – ispisao je hrvatski premijer.
