Legenda koja vekovima kola narodom kaže da su tri bogate sestre odlučile da izgrade tri istovetne crkve na tri mesta u hercegovačkom kršu. Jednu u Fatničkom polju, drugu u selu Kuti, a treću iznad Trusine. Pošto su bile bogate i u riznicama imale pune ćupove dukata, a turska vojska nadirala na njihov kraj, u jednu crkvu, prilikom njenog zidanja, sakriju dragocenosti, a celu građevinu zatrpaju gromadama kamenja kako se ne bi videla i pronašla – počinje Vučić priču.
U usmenom predanju ljudi Hercegovine je urezano da su tada sestre izrekle reči proročanstva da će se crkva i blago otkriti u ono vreme kad kilogram mesa bude vredeo koliko kilogram zlata.
– Tada će, govori predanje, moći da se sklone stene i kamenje i otkopa pravoslavna bogomolja i ono što se u njenoj skrivnici nalazi – veli Vučić.
Meštani ovih sela znaju mesto gde se nalazi tajanstvena crkva. Sveštenstvo ili monaštvo svake godine oko Ilindana na toj gomili kamenja služi svetu liturgiju.
Mnogi su, bez blagoslova monaštva, pokušavali da sklone kamene gromade i sitno kamenje i domognu se blaga sakrivenog u zakopanoj crkvi, ali bi tog momenta kao u predskazanju dunuo jak vetar ili bura tako da su kopači morali brzo da pobegnu.
– Pokušavali su i sveštenici da dođu do hrama pod zemljom misleći da je došlo vreme da se on otkrije i vidi svetlo dana.
Jednom prilikom dovezli su i bager, ali kad je moćna mašina stigla na svetilište nije mogla ni metar napred da se pokrene već da se kretala samo u rikverc – priča slikar Vučić.
Ovde se prepričava kako je jednom na kamenoj gromadi sedio stari kaluđer, a neki obesni momci su s druge strane pokušali da pomaknu kamenje i dođu do crkvenog krova. Vetar je tada iznenada dunuo da se i ostareli monah jedva spasao da ga ne pomete nalet vazdušne mase.
