Investiciona klima u Srbiji se popravlja poslednjih godina, zemlja je učinila značajan napredak, konstatuje Stejt department u godišnjem izveštaju.
Ovaj izveštaj se redovno priprema za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.
Unapređenje investicione klime u našoj zemlji osniva se, kako se navodi u izveštaju, na makroekonomskim reformama, većoj finansijskoj stabilnosti, unapređenoj fiskalnoj disciplini i procesu pristupanja EU, koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju poslovno okruženje, ocenio je Stejt department.
Kako je navedeno, Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu, a Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i sada je rangirana kao 44.
Stejt department ukazuje da je važan prioritet za Vladu Srbije i dalje privlačenje stranih investicija i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa EU.
Ocenjuje se i da su, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašnjenja i korupcije.
Navedeno je, kako prenosi RSE, da su kompanije iz Srbije suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprilu 2020. godine, usled pandemije Covid-19.
U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.
Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju i dodaje da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća.
Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u analizi.
Kada je reč o Kosovu, koje je zasebno obrađeno, Stejt Department ocenjuje da su glavni problemi – ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona.
U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore bile osnove ekonomskog rasta.
Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada, a da se u javnosti kao najveći problem vidi visoka stopa nezaposlenosti.
