Srbija je značajno povećala napore u sprečavanju krijumčarenja ljudima u odnosu na prethodni izveštaj, konstatuje se u godišnjem globalnom izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima.
Kako se navodi, ti napori uključuju osuđivanje većeg broja krijumčara ljudima, zatim stvaranje radne grupe za trgovinu ljudima i konsolidovanje istražne nadležnosti slučajeva trgovine ljudima u okviru Uprave kriminalističke policije.
Vlada Srbije je, kako se ističe u izveštaju na više od 530 strana o svim zemljama sveta, identifikovala više žrtava i otvorila hitan prijemni centar posle odlaganja koje je trajalo pet godina.
Srbija je ostala i dalje zemlja drugog nivoa, od ukupno četiri po ispunjenosti standarda.
U prvom nivou su u Evropi, primera radi, između ostalih Austrija, Švedska, Norveška, Finska, Velika Britanija.
Kako se navodi, Srbija, međutim, nije u nekoliko ključnih oblasti ispunila minimalne standarde.
I dalje nisu, piše u izveštaju, ustanovljene formalne procedure za identifikaciju žrtava, nacionalni mehanizam upućivanja manje je efikasan zbog nedostatka jasnih uloga i odgovornosti različitih vladinih službi, a sudije nisu štitile prava žrtava tokom sudskih postupaka.
U izveštaju je navedeno i da postoji “nedostatak zvaničnih kriterijuma i standarda za nevladine organizacije” koje traže odobrenje za pružanje usluga žrtvama, što je stvorilo prepreke za NVO da dobiju dozvole kao i za njihov pristup žrtvama.
Žrtve krijumčara ljudima u Srbiji su kako domaće stanovništvo tako i stranci, navedeno je u izveštaju.
Krijumčari ljudima eksploatišu srpske žene radi pružanja seksualnih usluga u Srbiji, susednim zemljama ali i evropskim, posebno u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj.
Dalje se navodi da se eksploatišu i srpski muškarci, naročito u radno-intenzivnim sektorima kao što je građevinska industrija u evropskim zemljama (uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Crnu Goru i Rusiju) i Ujedinjene Arapske Emirate.
Krijumčari eksploatišu srpsku decu, posebno romsku, a kako je navedeno u izveštaju, deca se koriste za pružanje seksualnih usluga, prinudni rad, prinudno prosjačenje i sitne krađe.
Što se tiče žrtava koji su strani državljani identifikovani u Srbiji, reč je, kako piše, o osobama iz Albanije, Kameruna, Danske, Nigerije i Pakistana.
Na hiljade migranata i izbeglica iz Avganistana, Iraka, Sirije i susednih zemalja koji su u tranzitu, najosetljivije su kategorije za krijumčarenje ljudima u Srbiji, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
Neki krijumčari ljudima su, kako se navodi, uticali na neke slučajeve trgovine ljudima tako što su podmićivali žrtve ili sudije.
U delu izveštaja o trgovini ljudima na Kosovu, navedeno je da nisu ispunjeni minimalni standardi za eliminisanje trgovine ljudima, ali da se ulažu značajni napori i da je Kosovo na drugom nivou od četiri.
Žrtve krijumčara ljudima na Kosovu su i domaće stanovništvo i stranci, navedeno je u izveštaju.
Većina žrtava na Kosovu koje se koriste za pružanje seksualnih usluga su devojke, mada kosovske kriminalne grupe primoravaju na to i žene iz Albanije, Moldavije, Rumunije i centralne Srbije, kao i drugih evropskih zemalja, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta.
