U izveštaju o svetskim ljudskim pravima za 2020. godinu, američki Stejt department navodi da su na Kosovu neki od najvažnijih problema u tom pogledu nasilje ili pretnje nasiljem nad novinarima, korupcija i nekažnjivost u Vladi, kao i napadi na pripadnike etničkih manjina i druge zajednice.
Vlada Kosova je, navodi se u izveštaju, preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kažnjava zvaničnike koji krše ljudska prava, ali joj nedostaje kontinuitet.
Mnogi ljudi u vladi, opoziciji, civilnom društvu i medijima prijavili su slučajeve visokih zvaničnika koji su umešani u korupciju ili nekažnjeno deluju, ali i pored toga veliki broj korumpiranih zvaničnika i dalje zauzima položaje u javnom sektoru, piše u izveštaju, prenosi Glas Amerike.
Vodeći političari i lideri civilnog društva, posebno boračke organizacije, javno su osudili kosovska Specijalizovana veća i kosovsko Specijalno tužilaštvo sa sedištem u Hagu. To je uključivalo javne proteste, peticiju za ukidanje suda i zakonodavnu inicijativu koju je predložio bivši predsednik Hašim Tači, a koja je mogla da potkopa mandat Specijalnog suda.
Od septembra, vladina Komisija za nestala lica popisala je 1.640 nestalih tokom sukoba 1998-99. i političkog nasilja koje je usledilo. Po zakonu, vladina baza podataka o nestalim osobama ne uključuje etničku pripadnost nestalih osoba, osim ako ih porodica nije prijavila.
Komisija je nagovestila da su oko 70 procenata Albanci, dok su 30 procenata Srbi, Romi, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci, Goranci, Crnogorci i drugi.
Zastrašivanje medija
Pouzdani izveštaji insistirali su na tome da su neki javni zvaničnici, političari, preduzeća i verske grupe pokušali da zastraše predstavnike medija. Problemi sa finansiranjem takođe su ugrozili nezavisnost medija. Novinari su nailazili na poteškoće u dobijanju informacija od Vlade i javnih institucija.
Američka vlada navodi u izveštaju i da su nezavisni mediji bili aktivni i iznosili su različite stavove, uglavnom bez ograničenja, međutim, da ima primera da su vladini zvaničnici, neke političke stranke, preduzeća povezana sa vladom, verske grupe i nezadovoljni pojedinci vršili pritisak na vlasnike medija, urednike i izveštače da ne objavljuju određeni materijal.
Neki novinari povukli su se iz kritičkog istraživačkog izveštavanja zbog straha i ugrožavanja fizičke bezbednosti ili sigurnosti posla.
Korupcija zvaničnika
Zvaničnici se ponekad nekažnjeno upuštaju u koruptivne radnje. Nedostatak efikasnog sudskog nadzora i opšta slabost vladavine zakona doprinele su ovom problemu.
Nevladine organizacije i međunarodne organizacije aludiraju na brojne propuste pravosuđa u procesuiranju korupcije, napominjući da je vrlo malo slučajeva podnetih protiv visokih zvaničnika rezultiralo tužbama.
Izricanje presuda visokim zvaničnicima proglašenim krivima za korupciju često je bilo blago. U najmanje četiri slučaja korupcije visokog profila, Vrhovni sud je utvrdio da su niži sudovi prekršili krivični zakon u korist optuženih.
EULEKS je primetio da su sudovi često izricali blaže od zakonskih kazni u slučajevima silovanja i da je sprovođenje zakona retko preduzimalo mere za zaštitu žrtava i svedoka. Štaviše, apelacioni sud je često dodatno smanjivao kazne.
Tužilaštvo za pomoć žrtvama izvestilo je o povećanom broju slučajeva nasilja u porodici tokom godine, sa 946 slučajeva u 2019. na 1.145 slučajeva od oktobra, navodi se u izveštaju Vlade SAD.