“Nije pametno ni za koga da se oduševljava svojim delom, ali ipak kada vidim kako spomenik Stefanu Nemanji izgleda na mestu gde je postavljen, znam da sam pogodio i zbog toga sam radostan”.
Ovako ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov opisuje svoje utiske nakon što je prvi put video kako spomenik Stefanu Nemanji, njegovih ruku delo, izgleda u okruženju rekonstruisanog Savskog trga u Beogradu.
Kao i svi veliki umetnici, ne krije da je imao strahova vezanih za svoje delo koji su se, kaže, najviše ticali velikih dimenzija spomenika, jer se bojao kako će da se uklope.
– Sada, kada sam video spomenik na ovom lepom trgu, radostan sam i znam da sam dimenzije pogodio. A objašnjenje za veličinu spomenika je jednostavno – Stefan Nemanja je bio toliko značajna ličnost da spomenik njemu nije mogao da bude mali – kaže Rukavišnjikov.
Dodaje i da mu se veoma dopada kako sada izgleda Savski trg koji je, primećuje, preuređen tako da izgleda jednostavno, savremeno.
Takav, pa još sa puno zelenila, prema njegovoj oceni, pomaže pravom doživljaju spomenika jer je za potpunu percepciju veoma važan kontekst, odnosno ambijent u kome se nalazi.
Govoreći o tome šta ga je inspirisalo da napravi spomenik Stefanu Nemanji, Rukavišnjikov kaže da je zadatak bio da spomenik ne liči ni na jedan u svetu.
– Jednostavno rečeno, nisam želeo da napravim klasično crveno postolje od granita, kao što je recimo kod spomenika Lenjinu, pa da Stefan Nemanja stoji na njemu. Relativno brzo sam zamislio siluetu spomenika i mislim da sam uspeo i pogodio – navodi Rukavišnjikov.
Nisu ga iznenadile kritike na račun spomenika koje su se ticale upravo pomenutih dimenzija i toga da Stefan Nemanja u ruci drži mač umesto krsta, kako je prvobitno planirano.
– I treba da bude kritika. Svaki čovek ima svoje mišljenje, svako gleda sa svog gledišta i svako ima u duši svog Stefana Nemanju – kaže Rukavišnjikov i dodaje da je sa skulpturama isto kao i sa filmovima:
– Kada se gleda neki film, recimo ‘Rat i mir’, neko je junake zamišljao drugačije, kada pogleda ceo fim navikne se da su drugačiji od onih kako ih je on zamišljao, a ako ga pogleda pet puta, onda su mu odlični – dodaje poznati vajar.
Uostalom, kako je primetio, nijedan spomenik nije bio odmah prihvaćen i zavoljen.
– Uvek je trebalo vremena za to i da uz njega odrastu neka deca, pa da bude potpuno prihvaćen – dodaje Rukavišnjikov.
Spomenik Stefanu Nemanji, koji je na rekonstruisanom Savskom trgu svečano otkriven 27. januara, napravljen je u bronzi, a iz Moskve je u srpsku prestonicu dopreman sukcesivno, u delovima.
Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.
Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.
