Konačna presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, prema kojoj je Slovenija odgovorna za vraćanje stare devizne štednje štedišama podružnica Ljubljanske banke van te zemlje, a Srbija štedišama Investbanke van njenih granica burno je dočekana u BiH, naročito među štedišama koji su, kako tvrde, konačno dočekali pravdu nakon gotovo dvadeset godina velike borbe.
Prema podacima koji se pominju, ukupan iznos koji Srbija i Slovenija treba da isplate štedišama u BiH iznosi neverovatnih 1,5 milijardi maraka (više od 750 miliona evra) i to Srbija oko 150 miliona evra, a Slovenija 600. S druge strane, u Sloveniji tvrde da dug nije tako velik i da ukupan iznos duga i prema BiH, i prema Hrvatskoj iznosi oko 500 miliona evra. To pitanje će se tek razjašnjavati u narednom periodu.
– Isplata će ići u skladu sa slovenačkim i srpskim zakonima pod istim uslovima pod kojim je ta štednja vraćena slovenačkim i srpskim državljanima. U Sloveniji je štednja vraćana kroz kraći period sa većom kamatom, za razliku od Srbije, gde su oni štednju banaka vraćali kroz duži period uz manju kamatu – rekla je agent BiH u Strazburu Monika Mijić.
Ona savetuje sve štediše da na internetu pronađu zakon u Sloveniji pod kojim je Slovenija vratila štednju, jer će se ti isti uslovi primenjivati i za štediše iz BiH.
Svetozar Nišić, predsednik Udruženja građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori očekivao je ovakvu presudu, ali ističe da je ostalo malo nezadovoljstvo, zbog roka od godinu dana.
– Očekivali smo isplate u roku od pola godine. I prva presuda je bila ovakva, ali su se Slovenija i Srbija žalile Velikom veću, ali je ono potvrdilo takvu presudu što je za nas najprihvatljivije, jer više nema žalbi. Sad će platiti i velike zatezne kamate. U BiH ima 125.000 štediša Ljubljanske banke i oko 40.000 Investbanke, a za sumu novca ćemo videti po presudi. Ja imam lično oko 197.000 evra, a imao sam oko 120.000 pre žalbe. Mislili su da
će oteti, a sad će krvavo platiti i više nego što je moralo biti – rekao je Nišić podsećajući da je prvostepena presuda doneta još 2012. godine, ali da se Slovenija žalila što je dodatno pogoršalo situaciju za tu zemlju.
Prema nezvaničnim saznanjima "Vesti", veliki broj štediša u BiH dobiće ogromne sume novca, a u evidenciji u udruženju nalazi se i štediša koji bi trebalo da od Slovenije dobije fantastičnih milion maraka. Njegovo ime, iz razumljivih razloga, ne žele da otkrivaju.
Slovenija se tako našla u velikom problemu. Na nedeljnim izborima u toj zemlji vlast je osvojila nedavno formirana stranka Mire Cerara koji će najeverovatnije biti novi premijer, a već prvog radnog dana moraće da se suoči gotovo sa bankrotom vlastite države. Odlazeća premijerka Alenka Bratušek izrazila je razočaranje, ali i rekla da će Slovenija ispuniti presudu Evropskog suda za ljudska prava.
– Mislim da će država imati oko godinu dana za pripremu akcionog plana u kojem ćemo reći gde i kada će Slovenija taj novac osigurati – rekla je Bratušekova.
|
Strah od slabe Predsednica Upravnog odbora Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH Amila Omersoftić izjavila je da devizna štednja neće biti isplaćena odmah i u celosti.
Isplata će potrajati Štediše Ljubljanske banke u BiH i Hrvatskoj moraće da čekaju više godina da dođu do svojih uloga i nakon što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio da je Slovenija odgovorna za vraćanje njihovih deviznih depozita i da to nije pitanje sukcesije, pišu slovenački mediji.
Prvo manji iznosi? Ako u mehanizmu za štediše iz Hrvatske i BiH bude primenjen model kojim su isplaćene slovenačke štediše kod Ljubljanske banke, to bi značilo da bi najpre bile isplaćene štediše s manjim potraživanjima do 500 evra, dok bi ostali bili isplaćeni tokom pet godina, u deset rata.
SAFET ALIMEHAJ IZ ULMA, U IME ŠTEDIŠA PRISUSTVOVAO IZRICANjU PRESUDE Dugovi moraju da se vrate
B. MILIČIĆ
Šteta i za pretrpljeni bol – Sloveniju je Sud za ljudska prava obavezao da deviznim štedišama Ljubljanske banke sa prostora bivše Jugoslavije, koji nisu obavili verifikaciju, isplati zatezne kamate na deviznu štednju od tri odsto od 1991. godine, po 4.000 evra naknade štete (za pretpljeni bol) i ukupan iznos štednje u roku od jedne godine. Verujem da to za Sloveniju neće biti problem, jer rešiće to uzimanjem kredita, pogotovo što je dosta vlasnika stare devizne štednje u međuvremenu umrlo, a dosta ih neće saznati za presudu i ovu obavezu Slovenije – ističe Safet Alimehaj.
|
Tužbu Sudu za ljudska prava u Strazburu uputila je Interesna zajednica deviznih štediša Ljubljanske banke sa sedištem u Umu, a u njeno ime je donošenju presude prisustvovao Safet Alimehaj koji vodi zajednicu.
