Prema podacima koji se pominju, ukupan iznos koji Srbija i Slovenija treba da isplate štedišama u BiH iznosi neverovatnih 1,5 milijardi maraka (više od 750 miliona evra) i to Srbija oko 150 miliona evra, a Slovenija 600. S druge strane, u Sloveniji tvrde da dug nije tako velik i da ukupan iznos duga i prema BiH, i prema Hrvatskoj iznosi oko 500 miliona evra. To pitanje će se tek razjašnjavati u narednom periodu.
– Isplata će ići u skladu sa slovenačkim i srpskim zakonima pod istim uslovima pod kojim je ta štednja vraćena slovenačkim i srpskim državljanima. U Sloveniji je štednja vraćana kroz kraći period sa većom kamatom, za razliku od Srbije, gde su oni štednju banaka vraćali kroz duži period uz manju kamatu – rekla je agent BiH u Strazburu Monika Mijić.
Ona savetuje sve štediše da na internetu pronađu zakon u Sloveniji pod kojim je Slovenija vratila štednju, jer će se ti isti uslovi primenjivati i za štediše iz BiH.
Svetozar Nišić, predsednik Udruženja građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori očekivao je ovakvu presudu, ali ističe da je ostalo malo nezadovoljstvo, zbog roka od godinu dana.
Strah od slabe reakcije vlastiPredsednica Upravnog odbora Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH Amila Omersoftić izjavila je da devizna štednja neće biti isplaćena odmah i u celosti. |
– Očekivali smo isplate u roku od pola godine. I prva presuda je bila ovakva, ali su se Slovenija i Srbija žalile Velikom veću, ali je ono potvrdilo takvu presudu što je za nas najprihvatljivije, jer više nema žalbi. Sad će platiti i velike zatezne kamate. U BiH ima 125.000 štediša Ljubljanske banke i oko 40.000 Investbanke, a za sumu novca ćemo videti po presudi. Ja imam lično oko 197.000 evra, a imao sam oko 120.000 pre žalbe. Mislili su da
Isplata će potrajatiŠtediše Ljubljanske banke u BiH i Hrvatskoj moraće da čekaju više godina da dođu do svojih uloga i nakon što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio da je Slovenija odgovorna za vraćanje njihovih deviznih depozita i da to nije pitanje sukcesije, pišu slovenački mediji. |
će oteti, a sad će krvavo platiti i više nego što je moralo biti – rekao je Nišić podsećajući da je prvostepena presuda doneta još 2012. godine, ali da se Slovenija žalila što je dodatno pogoršalo situaciju za tu zemlju.
Prema nezvaničnim saznanjima "Vesti", veliki broj štediša u BiH dobiće ogromne sume novca, a u evidenciji u udruženju nalazi se i štediša koji bi trebalo da od Slovenije dobije fantastičnih milion maraka. Njegovo ime, iz razumljivih razloga, ne žele da otkrivaju.
Slovenija se tako našla u velikom problemu. Na nedeljnim izborima u toj zemlji vlast je osvojila nedavno formirana stranka Mire Cerara koji će najeverovatnije biti novi premijer, a već prvog radnog dana moraće da se suoči gotovo sa bankrotom vlastite države. Odlazeća premijerka Alenka Bratušek izrazila je razočaranje, ali i rekla da će Slovenija ispuniti presudu Evropskog suda za ljudska prava.
Prvo manji iznosi?Ako u mehanizmu za štediše iz Hrvatske i BiH bude primenjen model kojim su isplaćene slovenačke štediše kod Ljubljanske banke, to bi značilo da bi najpre bile isplaćene štediše s manjim potraživanjima do 500 evra, dok bi ostali bili isplaćeni tokom pet godina, u deset rata. |
– Mislim da će država imati oko godinu dana za pripremu akcionog plana u kojem ćemo reći gde i kada će Slovenija taj novac osigurati – rekla je Bratušekova.
Dugovi moraju da se vrate
Tužbu Sudu za ljudska prava u Strazburu uputila je Interesna zajednica deviznih štediša Ljubljanske banke sa sedištem u Umu, a u njeno ime je donošenju presude prisustvovao Safet Alimehaj koji vodi zajednicu.
– Naravno da sam očekivao ovakav ishod posle naše tužbe, a pogotovo posle žalbe Slovenije i drugog suđenja kada nisu ponuđeni nikakvi novi argumenti slovenačke strane. Iako su zvaničnici Slovenije pokušali da pitanje stare devizne štednje prebace na rešavanje u procesu sukcesije, to nije prošlo. Ja sam zadovoljan ishodom i presudom i sigurno se tako oseća i svaki od preko 400 članova Interesne zajednice – kaže Safet Alimehaj za "Vesti".
Šteta i za pretrpljeni bol– Sloveniju je Sud za ljudska prava obavezao da deviznim štedišama Ljubljanske banke sa prostora bivše Jugoslavije, koji nisu obavili verifikaciju, isplati zatezne kamate na deviznu štednju od tri odsto od 1991. godine, po 4.000 evra naknade štete (za pretpljeni bol) i ukupan iznos štednje u roku od jedne godine. Verujem da to za Sloveniju neće biti problem, jer rešiće to uzimanjem kredita, pogotovo što je dosta vlasnika stare devizne štednje u međuvremenu umrlo, a dosta ih neće saznati za presudu i ovu obavezu Slovenije – ističe Safet Alimehaj. |
On nema nikakvu dilemu da li će Slovenija ispoštovati presudu Suda za ljudska prava u Strazburu, jer do sada se nikada nije dogodilo da se neka članica Evropske unije ogluši o obaveze na osnovu presude ovog suda. To praktično znači da će svi vlasnici stare devizne štednje kod Ljubljanske banke sa prostora bivše Jugoslavije dobiti svoje štedne uloge uvećane za zateznu kamatu od 1991. godine, kao i isti iznos novca kao naknadu štete (za pretrpljeni bol) i sve to u roku od godinu dana. Osnovni uslov za to je da vlasnici stare devizne štednje kod Ljubljanske banke nisu obavili verifikaciju, kao što je to učinio deo vlasnika stare devizne štednje u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.
Alimehaj je Osnovnom sudu u Memingenu u ime Interesne zajednice deviznih štediša Ljubljanske banke u Nemačkoj podneo i tužbu kojom želi da dokaže da Ljubljanska banka nije imala važeću bankarsku licencu za obavljanje bankarskih poslova prikupljanja stare devizne štednje u filijalama širom Nemačke. Rasprava je zakazana za 14. avgust.
