Štedimo i na cementu

Gradu Vranju, najvećem administrativnom centru u Pčinjskom okrugu sa oko 90.000 stanovnika, ne prete poplave jer se nalazi na izuzetno povoljnom geografskom položaju, na nadmorskoj visini od 487 metara. Pritoke Južne Morave koje prolaze kroz Vranje, Gradska (Vranjska) i Šapranačka reka nemaju bujični kapacitet za poplave. Ono o čemu se nerado govori to je da gradu preti druga prirodna pošast, mogućnost da ga pogodi razorni zemljotres. Teritorija Srbije podeljena je na više seizmičkih zona, a Vranje se nalazi u devetoj zoni. To praktično znači da su za grad i okolinu mogući zemljotresi do devet stepeni Merkalijeve skale. Da je tako nešto izvesno i moguće govori i podatak o razornom zemljotresu koji bukvalno sravnio sa zemljom varoš 1904. godine.

Prevelika šteta

Pukotine posle zemljotresa 1904. godine

Još veću opasnost po Vranje čini to što se graditelji kuća u gradu i okolini nisu držali standarda već oprobanog dunđerskog znanja i što zemljotresi manje jačine, od šest do sedam stepeni Merkalijeve skale mogu da razore grad i pretvore ga u ruševine. Da su takva velika razaranja moguća pokazao je i zemljotres u Kraljevu koji se dogodio 3. novembra 2010. godine. Iako umereno jaki zemljotresi ne bi trebalo da izazovu veće posledice, na slučaju Kraljeva pokazalo se da kod nas ne važe neka opšta pravila. Potres je imao magnitudu od 5,4 jedinica po Rihteru, ali je odneo dva života, oko 2.000 objekata neupotrebljivo je za stanovanje a visina materijalne štete teško da je utvrđena.
Slavica Radovanović, direktorka RSZ, kao glavni razlog što je došlo do ovakvih posledica razaranja navela je nepropisnu gradnja objekata, što je slučaj i u čitavoj Srbiji:
– Razočarana sam. Potresi ovog intenziteta ne bi trebalo da izazovu veća oštećenja. Međutim, zbog loše gradnje vidimo šta se desilo Kraljevu, a prema mojim procenama bar 60 odsto svih objekata u zemlji je nekvalitetno izgrađeno. Ponavljam da jačina potresa koji je pogodio Kraljevo ne može da nanese ozbiljnu štetu ispravno građenim objektima. Južna Srbija uz centralnu je najpodložnija zemljotresima – izjavila je Radovanovićeva.

Slavica Radovanović

Kakvo je urbanističko stanje u Vranju, o tome nerado govore nadležni iz Gradskog zavoda za urbanizam jer se kod izgradnje kuća često ne poštuju projekti i bilo kakve norme:
– U Vranju ima mnogo nelegalno izgrađenih objekta, prema pouzdanim procenama više od 8.000 i oni će morati da se legalizuju ili su već u procesu legalizacije. Radi se o kućama koje su zidane bez dozvola, bez gotovog zvaničnog projekta. Te projekte crtaju majstori dunđeri. Njima se više veruje nego zvaničnom projektu iz Zavoda, a glavi moto za verovanje je: "On, bre, izgradio na hiljade kuća, a još nijedna nije pala". Ne mogu da shvate da zidanje ne može da otpočne bez gotovog projekta u kome precizno piše koliko ide gvožđa, koje debljine, koliko betona i drugih materijala, to je čitava nauka – kaže naš sagovornik iz Zavoda za urbanizam Vranje.

Palate i čatmare
Narod ovde štedi na svemu, na armaturi, pa čak i na količini cementa u malteru, tako da iza mnogih ruševina u našim zemljotresima stoji, u stvari, siromaštvo.
Ništa manje skeptični nisu ni vranjske arhitekte i građevinski inženjeri po pitanju kvaliteta izgradnje kuća.
– Paradoksalno zvuči, ali oni objekti koji su građene do 70-ih godina prošlog veka najotporniji su na eventualne zemljotrese jer su tadašnji majstori Crnotravci i Bugari iz okoline Bosilegrada bili vrhunski, a nije bilo ni inženjera, geodeta, arhitekata. Znali su šta i koliko treba u temelju, a potom i sve naviše do krova. Kasnije je nastao haos u gradnji. Samo pojedini su gradili po projektima i propisima, drugi koji su imali novac, a nisu znali šta će s njim, zidali su palate na četiri sprata, stavljajući gvožđa i betona u ploče i stubove neumereno, ne znajući da je to ne samo nepotrebno već i opasno po temelje kuća ukoliko dođe do nekih većih potresa. I poslednja grupa, možda najveća, jesu oni najsiromašniji koji su bežeći iz planinskih sela u vranjske fabrike gradili kuće na obodima grada, na divlje, bez ikakvog plana i štedeći na materijalu. Ti tadašnji obodi grada danas su gradska naselja u drugoj zoni ili u užem centru. Zato odgovorno tvrdim da bi u Vranju došlo do katastrofe kada bi nas pogodio malo jači zemljotres. Prošli bi gore nego Kraljevčani – ističe jedan vranjski građevinski inženjer.