Stav Slovačke, jedne od zemalja koja ne priznanje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, po tom pitanju je jasan i počiva na principima međunarodnog prava, kaže ambasador te zemlje u Srbiji Fedor Rosoha, koji ocenjuje i da je namera Prištine da podnese zahtev za prijem u Evropsku uniju – preuranjen.
Na pitanje da li bi Slovačka mogla da promeni svoj stav, i u kom slučaju bi to učinila, ambasador kaže da je stav te zemlje jasan i počiva na principima međunarodnog prava, i, kako je rekao, nema veze sa simpatijama za jednu ili mogućim antipatijama za drugu stranu.
– Vezani smo odlukom našeg parlamenta, koja dozvoljava, ili bolje rečeno, otvara mogućnost da se preispita stav nepriznavanja kada se postigne sveobuhvatan sporazum Beograda i Prištine. To je, takođe, preduslov da Kosovo postane država članica bilo koje političke organizacije, uključujući i Savet Evrope. U tom smislu, Slovačka pažljivo prati dijalog Beograda i Prištine i Miroslav Lajčak ima našu podršku – rekao je Rosoha.
Na pitanje da li je Slovačka izložena pritiscima da prizna tzv. Kosovo, odgovara da prištinske vlasti pretenduju na članstvo u drugim organizacijama, političke i vojne prirode i, kako kaže, prirodno, traže uspostavljanje partnerstava i saveza kako bi obezbedili podršku i eventualno uspeli da promene stav zemalja koje ne priznaju nezavisnost.
– U ovom trenutku, smatramo da je trenutna namera Kosova da podnese zahtev za prijem u EU – preuranjena. Kosovska vlada ima sve preduslove da odradi svoj mandat i mnogo nedovršenih zadataka, bilo da se radi o implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dijalogu sa Beogradom ili napretku u reformama – rekao je Rosoha.
On dodaje da ni “tajming” za podnošenje zahteva Kosova za prijem u Savet Evrope nije bio baš odgovarajući.
– Time se (zahtevom za članstvo u SE) pokreće proces koji može da potraje nekoliko godina. Ubeđeni smo da tajming nije bio baš odgovarajući. Toj organizaciji je sada više nego ikada potrebno jedinstvo, u pogledu situacije u Evropi, kao rezultat ruske agresije na Ukrajinu.
– Slovačka se ne protivi članstvu Kosova u organizacijama tehničke ili profesionalne prirode, koje doprinose društveno-ekonomskom razvoju Kosova. Savet Evrope ima drugačiji karakter. Slovačka će pomno pratiti ceo proces u Savetu Evrope – rekao je Rosoha.
Slovačka do jula 2023. godine predsedava Vušegradskom grupom, za koju ambasador ističe da je, kao vaninstitucionalnu organizaciju, države članice, a to su još i Mađarska, Češka i Poljska, doživljavaju kao efikasan instrument za postizanje ciljeva od vitalnog značaja za njih same.
Saradnja u okviru V4 imala je, kaže, za cilj da olakša proces integracije centralne Evrope u EU i NATO, što je i postignuto, pa su zemlje nastavile blisku regionalnu saradnju i prošle godine obeležile tri decenije od uspostavljanja Grupe.
– Uprkos nekim neslaganjima, Višegradska grupa je primer efikasnog regionalnog saveza. Trenutno slovačko predsedavanje fokusira se na četiri tematske oblasti – međusobne veze, ekonomiju, održivost i ljude. Predviđamo nastavak zajedničkih inicijativa, sa praktičnim, pozitivnim uticajem na građane u našim zemljama, kao i uspešnu saradnju sa evropskim i neevropskim partnerima u okviru V4+ formata, uključujući redovan dijalog sa zemljama istočnog partnerstva i regiona Zapadnog Balkana – rekao je Rosoha.
Dodaje da uspeh V4 zavisi od sposobnosti članica da kontinuirano traže zajedničke tačke susreta, da na saradnju gledaju kao na platformu za traženje dodatnih saveznika, jer nije cilj da se stvaraju novi blokovu unutar EU ili da se cepaju EU integracije da bi se oslabilo jedinstvo Unije.
– Na kraju krajeva, naše članstvo u EU je dalo značajan podsticaj intenziviranju saradnje V4. Imidž i uloga Grupe su vremenom evoluirali, a nedavna politička dešavanja u nasem regionu, donela su donekle različite političke stavove i percepcije EU. Nema sumnje da ne postoji održiva alternativa budućnosti Slovačke van EU ili NATO-a, bilo u smislu političke stabilnosti, ekonomskog rasta ili bezbednosti. A to važi i za naše višegradske komšije. Štviše, nova geopolitička realnost zahteva diskusiju unutar V4 – rekao je ambasador Slovačke.
Govoreći o odnosima sa Srbijom, kaže da je, s obzirom na izvanredne političke veze, geografsku blizinu, sličan jezik, zajedničke vrednosti i bliske međuljudske veze koje ne predstavlja samo slovačka nacionalna manjina, saradnja Srbije i Slovačke tradicionalno veoma intenzivna u različitim oblastima.
Kada su u pitanju bilateralni ekonomski odnosi i poslovanje, uvek postoji prostor za unapređenje, kaže Rosoha, dodajući da slovačke kompanije prate ekonomski razvoj Srbije i traže priliku da uđu na ovdašnje tržište.
– Uveren sam da ćemo uskoro čuti više o prisustvu slovačkih preduzeća u Srbiji – rekao je ambasador.
Dodao je da dobar primer saradnje na nivou dve vlade predstavljaju redovni sastanci Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju, kojom kopredsedavaju srpski i slovački ministri ekonomije, u okviru koje je prošle godine održan poslovni forum uz učešće kompanija iz obe zemlje.
Naveo je i da je Slovačka, kao dugogodišnji pobornik politike proširenja EU, prisutna u nekoliko značajnih tvining projekata.
