Stav američkih kandidata za predsednika prema Kosovu, mogao bi biti odlučujući kako će albanska zajednica u Mičigenu glasati na predstojećim izborima u SAD, ocenjuju predstavnici te zajednice ističući da Albanci u Americi imaju različite političke tendencije, ali da su uvek ujedinjeni kada je reč o kosovskoj nezavisnosti, piše Glas Amerike.
Do predsedničkih izbora u SAD, 5. novembra, ostalo je manje od tri nedelje, a poslednje ankete pokazuju da je trka između dvoje kandidata, demokrate Kamale Haris i republikanca Donalda Trampa, veoma tesna.
Očekuje se da će odlučujuću ulogu na tim izborima odigrati sedam “neodlučnih” država, među kojima je i Mičigen, u kojoj živi druga najveća albanska zajednica u SAD, posle Njujorka.
Izborni timovi Trampa i Haris pokušavaju da obezbede glasove Amerikanaca albanskog porekla.
Imam Šuajb Gerguri, u ime Albanskog islamskog centra u Mičigenu, kaže da često sluša o zabrinutosti vernika ovog centra. Ističe da oni imaju različite političke tendencije, ali da su po jednom pitanju saglasni – po pitanju Kosova.
– Druga stvar koja je bitna za Albance, pored ekonomije koja je možda na prvom mestu, jeste i stav stranke po pitanju Kosova. Dakle, stav kandidata, ili otvoreno izjašnjavanje o tome kakvi će oni biti, ili šta će učiniti za Kosovo, može da odredi na kojoj će strani Albanci da budu i gde će glasati na ovim izborima – rekao je Gerguri za Glas Amerike.
“Ima mnogo važnijih stvari od Kosova”
Kaže da, imajući u vidu ulogu bivšeg demokratskog predsednika Bila Klintona u NATO bombardovanju 1999. i akcije drugih demokrata nakon toga, postoji veza između albanske zajednice i demokrata u SAD.
Ocenjuje da administracija Trampa naginje Srbiji kada je u pitanju dijalog.
Imam dodaje da su SAD sada ipak fokusirane na druge velike sukobe u svetu poput rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku, koji bi, primećuje, mogli da zasene pitanje Kosova.
– Problem kako ga vidimo je što danas živimo u vremenu kada postoje žarišta i mnogo važnija od Kosova u svetu. Amerika je zauzeta drugim stvarima pa bismo mi mogli biti žrtve – zaključio je on.
Politika Vašingtona prema Zapadnom Balkanu generalno je bila dvostranačka. Kosovo su priznale Sjedinjene Države tokom administracije bivšeg republikanskog predsednika Džordža Buša, a među uticajnim političarima koji su podržavali Kosovo su i demokrate i republikanci.
Albansko-američki aktivista angažovan u kampanji bivšeg predsednika Trampa, Valentin Ljumaj saglasan je da će stav prema Kosovu biti jedan od faktora koji će odrediti volju Amerikanaca albanskog porekla.
– Neki glasaju kao Amerikanci, ali neki su albanski pristup svojoj zemlji povezali kao patriote i žele da glasaju za osobu koja obećava više za slobodu i nezavisnost i šire priznanje Kosova – rekao je Ljumaj.
“Odnosi sa Prištinom na najnižoj tački”
Tokom administracije predsednika Džozefa Bajdena, proces dijaloga između Kosova i Srbije nije napredovao, a odnosi Prištine sa Vašingtonom su na najnižoj tački od proglašenja nezavisnosti Kosova, zbog jednostranih i nekoordinisanih akcija vlade premijera Kosova Aljbina Kurtija.
Albansko-američka aktivistkinja Aferdita Rakipi zapaža da su SAD vodile “bilateralnu politiku” prema Balkanu.
– To nije bilo ni do republikanaca ni demokrata, jer smo imali pokrete i podršku sa obe strane. Bez obzira ko ide u Belu kuću, Kongres ima i demokrate i republikance. Dakle, albansko pitanje je uvek bilo bilateralno – kaže ona.
U državi kao što je Mičigen gde je trka ove godine tesna i svaki glas se računa, očekuje se da će izbor Amerikanaca albanskog porekla, zajednice od desetina hiljada ljudi, biti važan za određivanje pobednika.
