Nakon lepe jeseni i do sada neuobičajeno blage i podnošljive zime, zahladnelo je na Pešteru, Goliji, Rogozni i Kopaoniku, stigli su i prvi ozbiljniji mrazevi, u nekim selima na Pešteru živa u termometru već se spuštala i do dvadesetog podeoka ispod nule, još veće hladnoće očekuju se oko Savindana kada je u ovom delu Srbije obično najhladnije i kada minusi budu i do 40 stepeni.
Obilni snegovi
Sa padom temperatrure i obilnim snegovima koji se najavljuju i očekuju, raste nervoza među desetinama bolesnih, siromašnih i usamljenih nevoljnika, mahom bolesnih staraca i štićenika našeg Humanitarnog mosta o kojima, ako se izuzmu čitaoci Vesti, retke dobre komšije i pokoji humanitarac, godinama niko ne brine.
Većina ovih siromašaka ima više od 80 godina, žive u oronulim i hladnim straćarama bez vode i kupatila, koje uglavnom prokišnjavaju, kubure sa strujom i ogrevom, a pošto nemaju nikakve prihode, niti su godinama silazili u grad i sreli lekara, ne mogu da kupe ni namirnice i lekove.
Nekima se tokom jeseni posrećilo, pa su, zahvaljujući donacijama dobrotvora iz dijaspore, na vreme obezbedili ogrev i lekove, mnogi, nažalost, nisu i otuda nervoza i strah od vremenskih (ne)prilika i dana koji dolaze.
U selu Jukovača, nadomak Novog Pazara, preteško žive i jedva opstaju osamdesetpetogodišnji supružnici Agan i Zejna Pramenković, dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta. Mada su tokom leta dobili dve-tri manje donacije, još nisu uspeli da obezbede dovoljno drva, brašna i lekova.
Žive od sevapa
– Mi živimo od sevapa, pomažu nam komšije i dobrotvori iz dijaspore, stari smo, bolesni, nemoćni i jedva pokretni, ako nam dobri ljudi ne priteknu u pomoć bićemo u velikoj nevolji, najviše se bojimo mrzeva i i bolesti – priča starina Agan i naglašava da će januar i februar biti najteži.
Nadam se da će nam dobrotvori obezbediti toplu sobu, svetlo i najpotrebnije lekove, ništa više nam ne treba, hvala im unapred – dodaje Aganova supruga Zejna.
Bolesna sam, jedva pokretna i nemoćna, svaka pomoć zlata mi je vredna, sve što imam u ovoj kući kupili su mi dobri ljudi sa raznih strana sveta, nadam se da će mi pomoći i tokom narednih (hladnih) zimskih dana, nadam se da će i komšije dolaziti da mi donesu hleba, unesu drva i nalože šporet, uplašena sam jer još nemam dovoljno ogreva, ne mogu da platim struju, kupim brašno i obezbedim bar najpotrebnije lekove – žali se usamljena starica Hankija Kurtanović iz Tutina kojoj su naši čitaoci svojevremeno renovirali i utoplili kuću u kojoj živi.
Sa gotovo identičnim nevoljama suočava se i osamdesetogodišnji Miloš Marković iz sela Pavlje na Goliji koga su pre tri godine iz potpunog ponora izvukli i spasli naši čitaoci. Bio je na ivici života i smrti, opstao je zahvaljujući dobrim ljudima, ali i dalje živi preteško, jer su donacije dobrotvora skoro potpuno presahle.
Dobio sam tokom leta dve donacije od po 100 evra i to me je spaslo, jer sam izmirio dug za struju, kupio brašna, ulja, šećera i nešto od lekova, na žalost, drva imam još samo za nekoliko dana, pa brinem kako ću i da li ću preživeti do proleća – žali se starina Miloš i zahvaljuje svima koji su mu do sada pomagali, ali i apeluje na sve dobrotvore da mu pomognu i ove zime.
Pomoći se nada i teško bolesna Muratka Ramičević, težak srčani bolesnik i dugogodišnja štićenica našeg Humanitarnog mosta iz hladne Kladnice kod Sjenice, koja sama i bez ikakvih prihoda jedva preživljava u oronulom i vlažnom kućerku bez vode i struje. Dobri ljudi više puta su je u poslednjem trenutku spasavali od teške bolesti, gladi i studi, pošto prošlog leta i jeseni nije dobila nikakvu pomoć, potpuno nespremna i sa velikim strahom i neizvesnošću očekuje naredne dane.
Za ogrev i lekove
Pešter je ovo, nekada je hladnije nego u Sibiru, bogu se molim da mrazevi budu podnošljivi i da mi u međuvremenu stigne pomoć dobrih ljudi, bar za ogrev i lekove, nadam se da me dobrotvori iz dijaspore, koji su mi najviše pomogli, nisu zaboravili – poručuje siromašna Muratka.
Dug za struju
Dobio sam tokom leta dve donacije od po 100 evra i to me je spaslo, jer sam izmirio dug za struju, kupio brašna, ulja, šećera i nešto od lekova, nažalost, drva imam još samo za nekoliko dana, pa brinem kako ću i da li ću preživeti do proleća – žali se starina Miloš i zahvaljuje svima koji su mu do sada pomagali, ali i apeluje na sve dobrotvore da mu pomognu i ove zime.
