Nezaposlenu majku Ljiljanu Čolić iz Ljubesela kod Topole, kao i njenog 41-godišnjeg sina Aleksandra, obolelog od ubrzanog starenja mozga, čemu nažalost nema leka ni u savremenoj medicini, čitaoci "Vesti" pomažu već godinama, šaljući im lekove bez kojih ovaj mladić ne može nijedan dan, ali i novčane priloge. Između ove porodice i pojedinih plemenitih zemljaka, ali i organizacija, uspostavio se poseban odnos koji postoji samo između dobrih prijatelja, pa se ova tanana nit satkana od pažnje i ljubavi, čuva sa obe strane.
Tek što su zemljaci iz Kanade, iz Udruženja srpske bratske pomoći u Torontu, na čelu s predsednikom Branislavom Živanovićem uputili 300 kanadskih dolara, što inače redovno čine, na vrata ove skromne porodice zakucao je, neznano po koji put, humani dijasporac Vlada Petrović rodom iz Topole, a na radu u Parizu.
|
Kontakt |
– Nema stvari koju ovaj čovek ne bi učinio za nas, kao da nam je rod rođeni… Dug bi bio spisak onog što je sve uradio, od invalidskih kolica pa do pomoći oko kupatila, kojeg nismo imali. Ovoga puta iznenadio nas je kao i uvek svojom dobrotom. Doneo je mom sinu prirodni lek coenzdžm Lj10
, koji usporava starenje ćelija u ljudskom organizmu – objašnjava požrtvovana majka Ljiljana koja je odmah javila vest Humanitarnom mostu o novoj donaciji zemljaka. – Naravno, to nije sve, pored dara od 3.000 dinara bio je tu i lek ldžrica, kojeg su lekari nedavno isključili Aleksandru. Zahvaljujem se svima koji su nam ga besplatno slali, ali zasad više nema potrebe. Sakupljamo svaku novčanu donaciju kako bi Aleksandar što pre otišao u banju, koja mu efikasno pomaže tamo gde je zvanična medicina nemoćna – kaže majka Ljiljana i dodaje da se ni ona, a ni njen sin nikada neće moći da oduže svim ljudima koji su njihov višegodišnji oslonac.
