Stari američki kadrovi na novim funkcijama: Srbija im je jedina zajednička stvar!

EPA/MICHAEL REYNOLDS

Najomraženija strana političarka u Srbiji, Medlin Olbrajt, (84) se vratila!

Bivša državna sekretarka SAD izabrana je pre nekoliko dana za predsednicu Odbora za odbranu SAD, savetodavnog tela Pentagona, i time se priključila nizu kadrova koji su devedesetih ordinirali našim regionom a sada su, na ovaj ili onaj način, ponovo u igri. Nismo joj zaboravili bombardovanje i rečenicu “Odvratni Srbi!”, a treba li da nas zabrine njen novi angažman imajući u vidu istoriju odnosa Olbrajt-Srbija?

Ne, jer njena pozicija nije vezana za Beograd, a iako nam nije naklonjena, poslednji njeni stavovi nisu i nužno mimo zvaničnog Beograda.

Olbrajtova je položila zakletvu, i to posle skoro tačno tačno godinu dana nakon što ju je administracija bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa uklonila iz savetodavnog komiteta.

Time je spisak “jastrebova” SAD koji su nadgledali Zapadni Balkan proširen.

U igru se, ali zvaničnim angažmanom, vratio i Džejms O Brajen, i to kao koordinator za politiku sankcija američkog Stejt departmenta. On je u bliskim vezama sa Olbrajtovom, o čemu svedoči i da je trenutno direktor i potpredsednik međunarodne savetodavne firme “Olbrajt Stounbridž grup”.

Džejms O Brajen: Učestvovao u sastavljanju Dejtonskog sporazuma

O Brajen vrlo dobro zna region, bio je savetnik bivšeg predsednika SAD Bila Klintona za Balkan, a upravo on se smatra ključnim američkim čovekom u sastavljanju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Odnosno, njemu se pripisuje da je napisao bosanskohercegovački Ustav, koji je zapravo Aneks IV u mirovnom sporazumu.

Uz njih dvoje, aktiviran je i Kristofer Hil, kojeg je Bajden nedavno nominovao za ambasadora u Srbiji. Bio je blizak saradnik Ričarda Holbruka i član njegovog tima i učesnik pregovora u Dejtonu i Rambujeu.

Svoj mandat je već započeo još jedan čovek koji je devedesetih bio vrlo aktivan, Gabrijel Eskobar, koji je u bivšoj Jugoslaviji od 1998. do 2001. bio na poziciji šefa kabineta u Кancelariji visokog predstavnika u Banja Luci, pa zamenik šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici.

Posle petookobarskih promena bio je (2001. godine) šef političkog odeljenja odmah nakon što je ambasada SAD ponovo otvorila ambasadu.

Svima njima je zajedničko to da su devedesetih bili aktivni na Balkanu, ali samo jedno ime se u Srbiji pamti po zlu. Medlin Olbrajt.

Zagovornica bombardovanja

To i ne čudi, jer je za vreme mandata državne sekretarke bila jedan od najvećih zagovornika bombardovanja naše zemlje, pravdajući da je u pitanju “humanitarna misija”. Mnoge u SAD je ta žestina iznenadila pa su rat nazvali “Medlin rat”!

Ključnu ulogu imala je i u Mirovnim pregovorima u Rambujeu o Kosovu i Metohiji 1999. godine. Tada je praktično presekla pregovore, obećavši Albancima referendum za tri godine, a Srbima čuveni Aneks B, za koji su i strani političari govorili da je predviđao okupatorski status za Jugoslaviju. Nedugo zatim, usledilo je bombardovanje.

Pitalu su je šest godina kasnije da li bi 1999. postupila drugačije, ali je rekla da bi “zauzela mnogo tvrđi stav prema Miloševiću“, te da je”ponosna na mnoge svoje poteze“.

Bista u Prištini

Bila je i ostala najveći zagovornik nezavisnosti Kosova, što joj nisu zaboravili – pre dve godine je dobila i bistu u Prištini. Da je ostala prijatelj Kosova pokazala je krajem prošle godine u decembru na saslušanju pred Spoljno političkim Predstavničkim domom kongresa.

Tada je rekla da “Kosovo treba da razvija svoju državnost, a Srbija da ne stopira taj proces”. Mnoge je tada iznenadila kada je rekla da “nije u Srbiji sve negativno”.

– Moramo da shvatimo da u Srbiji ima snaga koje žele bolje odnose sa SAD. Nije sve u Srbiji negativno. Oni žele da budu tretirani na drugačiji način, a mi imamo ekonomske i diplomatske instrumente da na to utičemo – rekla je Olbrajt.

“Odvratni Srbi”

Ne možemo da joj zaboravimo ni što je 2012. godine u Pragu, na promociji svoje autobiografije, “Praško proleće – lična priča o sećanju i ratu 1937-1948.” uzviknula “Odvratni Srbi”. Nije mogla da se suzdrži nakon što joj je, kako su preneli mediji, grupa prosrpski orijentisanih Čeha pokazala fotografiju žrtava NATO bombardovanja 1999.

Ipak, ni mesec dana kasnije je na promociji u Hagu Srbe nazvala “izvanrednim narodom, sa značajnom istorijom“.

Da li će njena aktivacija imati posledice po Srbiju ili ne? Treba li Beograd da se zabrine, makar ona bila na čeku savetodavnog tela, ako se imaju u vidu svi ovi ranije potezi i stavove?

Asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže da oni nisu nužno mimo zvaničnog Beograda.

– Pozicija na kojoj će Olbrajtova biti nije toliko vazna za politiku SAD prema Srbiji, tako da nema preteranog razloga za brigu. Olbrajtova svakako nije neko ko je naklonjen Srbiji. Međutim, njena konsultantska kuća Olbrajt-Stondbridž grupa, u kojoj je bio i pomenuti O Brajan, svesrdno je podržavala Mali đengen i Open Balkan u prethodnom periodu, iako je to program koji promoviše Beograd, a kome oponira aktuelna vlast u Pristini. Dakle, njeni stavovi ne moraju nužno uvek biti mimo stavova zvaničnog Beograda – napominje Krstić.

Sličnog je stava i Marko Savković izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

– Ona je počasna ko-predsednica “Albright Stonebridge” grupe, za koju su radili ili sa kojom su sarađivali više novimenovanih funkcionera u Stejtu. Njen uticaj je svakako velik, ali ne vidim da njen dodatni angažman može doneti nešto loše po Srbiju. Okolnosti su se promenile – napominje Savković.

Njihov fokus trenutno je Bosna, dodaje on.

– Videli ste da je u poseti bio savetnik Blinkena, Derek Šole, koji je sigurno predočio kako bi mogle da izgledaju dalje restriktivne mere (sankcije) onima za koje SAD smatraju da podrivaju BIH. I videli ste kako je nakon toga Dodik “spustio loptu”. Što se tiče Srbije, tu će oni slediti i podržavati EU. Ne vidim da će se taj pristup u skorijem vremenu menjati – zaključuje Savković.