Širom sveta ima oko 60.000 betonskih brana različitih namena. Ti kolosi su tihi susedi, naizgled bezazleni, ali opasni kao bombe jer bi se posle eventualnog pucanja vodena masa sjurila kao nezaustavljiva bujica koja razara i ubija sve na šta naiđe.
Opominjući primer je brana nadomak gradića Brumadinja u jugoistočnoj regiji Minas
Žerais u Brazilu koja je 25. januara 2019. godine izazvala katastrofu posle pucanja betonskog zida i izlivanja vode i mulja na okolinu. Bilo je više stotina mrtvih, a mnoge žrtve ove apokalipse nikada nisu pronađene jer je mulj sve pokrio kao lava iz vulkana.
Na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država ima 9.263 brane sa različitim namenama – od hidrocentrala koje daju struju, do onih koje su napravljene zbog navodnjavanja i sprečavanja plavljenja. Veliki je broj onih sa višestrukom namenom. SAD su inače na drugom mestu u svetu po broju ovih prepreka za vodu.
Najviše brana ima Kina 23.841. Dalji redosled je: Indija (4.407), Japan (3.130), Brazil (1.365), Južna Koreja 1.338, Južna Afrika (1.266), Kanada (1.156)… Nemačka je na 17. mestu sa 371, a Srbija na 49. mestu ima 60 brana.
Inženjeri su po pitanju bezbednosti brana najsvesniji opasnosti koju one predstavljaju jer učestvuju u svim fazama: od projektovanja, izgradnje do kasnijeg održavanja i provere stanja konstrukcije koja decenijama trpi ogroman pritisak zaustavljene vode, uz mogućnost iznenađenja zbog pomeranja tla ili prevelikog dotoka vode.
Posebno su danas ugrožene one koje su podignute između 1960. i 1980. godine jer već posle pola veka beton pokazuje ozbiljne znake starenja i slabljenja. Doduše, stručnjaci su im na početku u svojim planovima određivali rok trajanja između 50 i 100 godina, ali sa približavanjem tih granica one postaju sve opasnije.
Naučnici sa Univerziteta Ujedinjenih nacija u Kanadi su u jednoj studiji analizirali stanje onih najvećih. Tu spadaju sve koje su više od 15 metara, a zapremina zahvaćene vode je preko tri miliona kubnih metara. U pomenutoj studiji se napominje da su u prethodnih 15 godina učestale havarije na betonskim konstrukcijama.
Slom neke brane se po mišljenju autora studije ubraja među “događaje sa malom verovatnoćom ali teškim posledicama”. Jezgrovito i ubitačno za onoga ko je razumeo poruku naučnika. Najsigurnija odbrana od katastrofe je u redovnom održavanju i zameni dotrajalih turbina, pumpi i drugih ključnih elemenata brane.
Struka upozorava da se veoma malo pažnje posvećuje ovoj činjenici i najavljuje da će do 2050. godine većina ljudi živeti negde u dolini ispod tih brana čiji bi krah ugrozio živote i opstanak tog stanovništva.
“Veterani” u Japanu i Britaniji
Na brže propadanje utiču i klimatske promene, sve učestalije oluje sa mnogo padavina donose visok vodostaj, mnogo mulja i otpada koji tako stiže do brane, ali stvaraju i klizišta na okolnom zemljištu što utiče na stabilnost.
Rizično starenje i nebriga oko održavanja su dva alarma, a posebno su ugroženi Azija i Severna Amerika gde se inače nalazi ukupno oko 16.000 velikih brana starih između 50 i 100 godina. Čak 2.300 je starije od jednog veka, a najviše veterana nalazi se u Japanu i Velikoj Britaniji.
Izmeštanje riba
Druga po veličini brana u Nemačkoj, Rurtalšpere, zadržava 200 miliona kubika vode, ali je patuljak u poređenju sa kineskim gigantom Tri klisure na reci Jangcekjang. Ali održavanje nemačke brane ipak traje dugo jer se kod opravke betonske konstrukcije zahteva pražnjenje jezera, ali i izmeštanje riba.
Nema uklanjanja
I dalje se retko pomišlja na potpuno, stručno rušenje neke brane. Isuviše je komplikovano i potrajalo bi godinama.
Panika u Kaliforniji
Velika brana Orovil u severnoj Kaliforniji bila je u opasnosti od pucanja zbog ogromnog priliva vode, pa je lokalni šerif iz Bat Kauntija naredio evakuaciju oko 200.000 stanovnika koji su potom panično uskakali u svoja vozila i zakrčili sve puteve za bekstvo.Sve se završilo tako što je deo suvišne vode ispušten i to je smirilo situaciju.
