Pozivanje na istorijske činjenice koštalo je ambasadora Srbije u Crnoj Gori Vladimira Božovića te funkcije, posle godinu dana službovanja u Podgorici.
Odluku da bude proglašen “personom non grata” odlazeća vlast Mila Đukanovića obrazložila je njegovim “mešanjem u unutrašnje stvari Crne Gore” i ostala pri tome, iako je Srbija odustala od recipročne mere. Božoviću je zamereno što je “nelegalnu i nelegitimnu Podgoričku skupštinu 1918. nazvao oslobođenjem”. On je tom prilikom rekao i da dve zemlje treba da grade odnose na temeljima svoje slavne istorije.
– Da gradimo bratske i prijateljske odnose, uvažavajući nepobitne činjenice, s pravom da ih možda i različito gledamo i tumačimo – poručio je Božović koji je po zahtevu zvanične Podgorice morao da se odrekne crnogorskog državljanstva da bi mogao da bude ambasador u toj zemlji.
O bliskosti dva naroda govorio je i posle nedavnih izbora u Crnoj Gori na kojima je opozicija posle 30 godina pobedila Đukanovićevu vlast.
– Sve govori kolika je bila želja crnogorskih građana za promenama i izvojevali su važnu pobedu, pokazujući koliko su im važni bliski odnosi evropska budućnost i najbolja saradnja dve zemlje – kazao je Božović.
Poznato je njegovo prijateljstvo sa nedavno preminulim vladikom Amfilohijem. U avgustu je bio gost na svadbi vladičinog sinovca koji se oženio Vrščankom i mladencima kazao da je njihov svečani čin simbol neraskidivog jedinstva “prijateljstva i bratstva Srbije i Crne Gore”.
U kumovskim vezama je sa biznismenom Duškom Kneževićem koji je sa Đukanovićem na “ratnoj nozi”, pa neki tumače da baš zbog toga Đukanović nije želeo Božovića za ambasadora Srbije u Podgorici.
Vladimir Božović je rođen 1970. u Nikšiću, gde je završio osnovnu i srednju školu, a potom i Višu školu unutrašnjih poslova u Zemunu i beogradski Pravni fakultet. U biografiji navodi da je magistrirao na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, a 2019. doktorirao na Fakultetu bezbednosti u Beogradu. Karijeru počinje 1995. i do 1997. bio je na pripravničkom stažu u Beogradu i Milokviju i Čikagu. Potom je otvorio advokatsku kancelariju “Božović”. Zastupao je Srpsku pravoslavnu crkvu i Mitropoliju Crnogorsko-primorsku, a uporedo bio jedan od rukovodilaca u Koordinacionom centru Vlade SRJ i Srbije za KiM. Zastupao je, kako je svojevremeno pisao “Glas javnosti”, prvog haškog optuženika Dušana Tadića i porodice članova SPO poginulih u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali.
Od 2004. do 2007. radio je kao pomoćnik ministra policije i generalni inspektor Odeljenja za javnu bezbednost u MUP, a 2005. kao nacionalni koordinator za policiju i ljudska prava u SCG pri Savetu Evrope. Savetnik ministra u kabinetu ministra policije bio je u dva navrata 2012. i 2014, a od 2012. do 2014, državni sekretar u MUP. Savetnik premijera za regionalnu saradnju i odnos sa verskim zajednicama postaje 2015. Kada je 2017. boravio na prijemu Srpskog nacionalnog veća u Zagrebu poručio je da će “matična zemlja uvek braniti Srbe u Hrvatskoj”. Taj govor je Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske oštro kritikovalo.
Božović je bio je član SPO Vuka Draškovića, odakle je prešao u naprednjake. Bio je gost Molitvenog doručka u Beloj kući, više godina. Osnivač je fonda Petar IIPetrović Njegoš i Centra za strateške projekte.
Govori engleski i italijanski jezik.
