U međuvremenu, čak su tri službene komisije prošle, svi su zagledali, svi su po nešto i zapisali, ali pomoći do dan danas nema od majke Srbije. Ni materijalne ni moralne.
Veljkovići i dalje spavaju kod svog prvog komšije Đorđa Marinovića, plemenitog čoveka koji ih je primio kod sebe, a takođe spremio i nešto njihovih stvari koje su ovi nesrećnici uspeli da spasu, u svoj podrum. Rizikovali su i živote da bi oteli od reke ono što su godinama mukom zaradili. Da bi na kraju opet bili prepušteni sami sebi.
– Eto, sada imamo glave na ramenima, i crvene obraze od stida što smo još uvek kod komšije kome smo beskrajno zahvalni. Ali, koliko dugo mi možemo da računamo na tuđe gostoprimstvo i da li je to pošteno prema čoveku koji nam je pružio ruku pomoći. Sam sam sušio kuću, koja je još vlažna, izbacivao mulj i betonirao. Čak i kada bismo hteli da se vratimo u našu memljivu kuću, ne možemo jer nemamo na čemu da spavamo, džaba nam ćebad i jorgani kada nemamo nijednog kreveta, stola i stolica… Iz opštine poručuju da se strpimo, rešenje o odšteti je napisano, ali sredstva nam još nisu isplaćena. A kada će, to niko ne zna – s gorčinom kaže Dobroslav Veljković, još jedan od beskućnika nakon poplava u Srbiji.
KontaktAko neko od čitalaca može da pomogne ovoj porodici, njihova adresa je Ulica Ljube Nešića 36, Velika Kamenica. Sa Dobroslavom Veljkovićem možete da ostvarite direktan kontakt na mobilni telefon: 00381 63 75 198 17. Naravno, i "Vesti" su vam na usluzi. |
