– Radila sam u prodavnici suvenira, iako tada nisam znala dobro jezik. Za jedno leto sam zaradila 6.000 dolara. Vratila sam mami sve do dinara i ostalo mi je dovoljno novca za fakultet. Kada sam otišla sledeće godine, počela sam da taj zarađen novac ulažem na berzi. Sve kolege sa mog fakulteta su radile isto i zarađivali su duplo više, a ja sam sve izgubila. Celo leto sam rintala po ceo dan, radila sam dva posla i sve što sam zaradila, izgubila sam. Moji prijatelji i dan-danas tako zarađuju, ali ja imam strah i nikad ne bih više uložila ni dinar – rekla je.
Stanija se i treći put vratila u Ameriku, ali je uspela da se zaposli u kazinu, gde je brzo napredovala.
– Kada sam treći put otišla u Ameriku, otvorio se konkurs za dilere u kazinu. Morala sam da idem na neki kurs dve nedelje. Ponela sam sa sobom u Ameriku samo 400 evra da bih imala dok ne počnem da radim. Htela sam odmah da se zaposlim u nekoj prodavnici, međutim, platila sam taj kurs. Rizikovala sam i počela da radim. Za nekoliko meseci sam imala na računu 15.000 evra. To je za studenta bilo mnogo, a i sad je. Tada sam od mame dobijala 1.000 dinara nedeljno za fakultet, a onda sam počela da zarađujem 1.000 dolara za nedelju dana. Rekla sam: ‘Ne vraćam se u Srbiju dok ne zaradim prvih 100.000 evra!’. Tako je i bilo – tvrdi Stanija i dodaje da su se mnogi imućni muškarci kockali kod nje, ali i da posebno pamti jednog Grka.
– Pokazala sam se kao najbolji radnik i svi su dolazili za moj sto da se kockaju. Tako su dolazili uglavnom milioneri, a jedan Grk nam je ostavio bakšiš 70.000 dolara da podelimo. Mene su svi voleli jer sam imala lep osmeh, uvek sam bila doterana, dok su ostale devojke dolazile sa masnom kosom i nisu bile nasmejane. Ubrzo sam postala supervizor, pa na kraju i zaštitno lice kazina – zaključila je priču Dobrojevićeva.
