Osim što su snovi misteriozni onima koji ih sanjaju, takođe su i stručnjacima. Ali poznato je da su snovi neurobiološki proces, baš kao i razmišljanje.
Snovi su rezultat pojačane aktivnosti u našem neokorteksu, najudaljeniji sloj našeg mozga. istraživači još uvek pokušavaju da shvate kako različite vrste snova (poput lucidnog sanjanja) aktiviraju različita područja.
Iako još nije utvrđeno zašto sanjamo ili šta tačno naši snovi znače, postoje teorije, prenosi MBG.
Prema Majklu J. Breusu, sertifikovanom stručnjaku za spavanje, sanjanje se odnosi na obradu i obnavljanje podataka. “Jedna od funkcionalnih svrha sanjanja je premeštanje informacija iz naše kratkoročne u dugoročnu memoriju”, objašnjava on.
– To kretanje podataka, predstavljeno je u našem mozgu kao vrsta fantastičnih slika koje nazivamo snovima. Svi mi doživljavamo emocionalne događaje, a snovi su odraz obrade, razumevanja i nadograđivanja tih događaja – tvrdi Breus.
Osim emocionalne obrade i konsolidacije pamćenja, snovi su godinama bili izvor kreativnosti i inspiracije.
Zašto neki ljudi ne sanjaju?
To zapravo nije tačno. Činjenica je da svi sajnaju.
Oni koji misle da “ne sanjaju” zapravo doživljavaju duboki zaborav. “Ono što se događa većini ljudi je da kada se probude nešto izazove izvršnu funkciju da izbriše ono što im je u glavi”, ističe Breus.
Neprirodna buđenja poput alarma ili razdraženog gladnog ljubimca mogu lako da spreče prisećanje snova. “Izvršna funkcija preuzima pre nego što se memorijalna obrada nastavi”, dodaje stručnjak.
Većina naših snova događa se tokom REM faze spavanja. Prema Breusu, oko 80 odsto REM faze spavanja sprovodi se sanjajući, iako možete sanjati i u drugim fazama sna.
Velike su šanse da će, ako probudite nekog u REM fazi, biti usred sna.
Postoji nekoliko scenarija koji mogu da spreče REM spavanje i, posledično, sanjanje. Kao što Breus objašnjava: “Lekovi za spavanje, anksioznost, depresiju, čak i lekovi protiv bolova mogu da imaju dramatičan efekat na smanjenje REM faze sna.”
Manje REM faze sna znači manje materijala iz snova kojeg možemo da se prisetimo, a određeni dodaci isrhrani, alkohol i kofein takođe mogu da imaju negativan uticaja na REM fazu sna.
Da li je loše ako ne sanjate, odnosno ne sećate se?
Snovi su bitni za ljudsko iskustvo. Za one koji se ne sećaju svojih snova to možda deluje jezivo ili se osećaju kao da nešto propuštaju. Ali “ne sanjati” nije loše.
– Ljudi mere dubinu svog sna na temelju toga sećaju li se šta su sanjali – kaže Breus.
Međutim, on smatra da je povezanost između pamćenja snova i kvalitete sna problematično. Svaka osoba sanja i zbog toga je pretpostavka da je naš san loš jer se ne možemo setiti svojih snova netačna i nepotpuna procena.
Kako se setiti svojih snova?
“Probudite se svaki dan otprilike u isto vreme”, savetuje Breus. “Cirkadijalna doslednost omogućava vašem mozgu da zna kada treba izaći iz REM faze sna.”
Ako se tokom tri nedelje stalno budite u 7 ujutro, ceo raspored spavanja će vam reagovati. Ne samo da ćete početi prirodno da se budite u to vreme, već ćete takođe izaći iz REM faze sna sa velikom verovatnoćom da ćete se setiti svojih snova.
Takođe, on savetuje vođenje dnevnika snova u koji biste beležili snove čim se probudite, što je odličan način za jačanje “mišića” prisećanja. Osim toga, Breus preporučuje da ne žurite sa ustajanjem kad se probudite. Nekoliko trenutaka mirnog ležanja kad se probudite uveliko poboljšava vaše šanse da se prisetite snova.
