Zdravlje treba da nam bude na prvom mestu, ali često ga zanemarujemo zbog drugih obaveza i nezdravog stila života.
Svi nekad želimo da isključimo svoj mozak i opustimo se uz nekoliko čaša vina, nekoliko dodatnih sati sna ili beskonačno gledanje televizije. Ipak, određeni izbori u životu mogu da nanesu štetu našem mozgu, čak i kada ne možemo da vidimo vezu između te dve stvari.
Životne navike koje našem mozgu uskraćuju potrebne hranjive supstance ili brzo uništavaju ćelije mozga dovode nas u rizik od mentalnih poremećaja poput depresije ili anksioznosti, kao i Alchajmerove bolesti, moždanog udara, epilepsije, pa čak i karcinoma.
Preskakanje doručka
Postoji razlog zbog kog je doručak najvažniji obrok u toku dana. Preskakanje doručka može dovesti do smanjenog nivoa šećera u krvi, što je jako štetno za mozak, naročito ako to često radite.
Vaš mozak troši više energije nego bilo koji drugi organ i uzima i do 20 odsto ukupne glukoze u telu dnevno. Oko dve trećine energije kojom raspolaže mozak, koristi se kao pomoć neuronima da prenesu signale ostalim delovima tela.
Preostala trećina namenjena je održavanju ćelija. Redovno uskraćivanje hrane vašem mozgu prouzrokuje manjak u energetskim zalihama. Vaše moždane ćelije, takođe, neće dobiti negu koja im je potrebna kako bi bile zdrave i odumreće veoma brzo.
Manjak sna
Verovatno vam nije nepoznata činjenica da ako nemate dovoljno sna, osećaćete se tromo i zaboravno sledećeg dana. Razlog je to što nedovoljno sna oduzima vašim neuronima sposobnost da funkcionišu kako treba.
To dovodi do mentalnih propusta koji mogu uticati na vaš posao i na vaše veze. Još gore od toga, vaša čula i refleksi su prigušeni što povećava šansu da doživite ozbiljnu nezgodu.
Hronična neispavanost ove efekte može učiniti trajnim. Dakle, sledeći put kada pomislite da ste previše zauzeti da biste spavali dovoljno, imajte u vidu da sve dok ne stavite dobar san u prvi plan, nećete moći ni da funkcionišete najbolje.
Odvojite vreme da se kvalitetno naspavate i obavljaćete više posla za kraće vreme sledećeg dana.
Prejedanje
Istraživanja su pokazala iznenađujuću povezanost između gojaznosti i demencije. Razlozi su nejasni, ali istraživači sumnjaju na to da do gojaznosti dolazi kada hrana koju jedemo ne sadrži dovoljno hranjivih supstancii, što nas tera da se prejedemo kako bismo zadovoljili potrebu tela za vitaminima i mineralima. Dakle, čak i ako jedete puno, i dalje možete izgladnjivati svoj mozak.
Posmatrajući određene podatke, možemo videti da je 2015. godine broj pacijenata kojima je dijagnostikovana demencija bio skoro 45 miliona, što je dvostruko više nego 1990. godine. Za to isto vreme, gojaznost na nivou nacije je u SAD skočila sa 11,1 na 30,6 odsto.
Slična je situacija i u Evropi. Naravno, potrebno je više studija da bi potvrdile vezu između gojaznosti i demencije, ali je jasno da određena povezanost postoji.
Pušenje
Mnoga su istraživanja napravljena kada je u pitanju štetnost duvana po naše zdravlje, tako da nam je ova veza jasna. Pušenje oštećuje ćelijske membrane i nervne sposobnosti u delovima mozga odgovornim za ravnotežu, koordinaciju i motoričke sposobnosti. Takođe, razređuje korteks u kom se odvijaju procesi koji uključuju memoriju, jezik i percepciju.
Ostavljanje cigareta je važno za vaše opšte zdravlje, a pomaže i vašem mozgu. Međutim, određena količina štete je već napravljena.
Istraživači su ustanovili da ostavljanje cigareta pomaže u povratku određene debljine korteksa, ali i da bivši pušači, koji su nekada dosta pušili, a onda nisu zapalili cigaretu više od 25 godina, ipak imaju tanji korteks, nego oni koji nisu nikada pušili.
Dehidratacija
Naša tela su sačinjena od 70 odsto vode, tako da dehidratacija može biti kritična za sve funkcije našeg tela, uključujući i moždane funkcije. Uticaj dehidratacije na mozak događa se veomo brzo, a istraživači su utvrdili da samo dva sata napornih vežbi, bez vode, mogu prouzrokovati opadanje kognitivnih sposobnosti.
Studije su pokazale da dehidratacija najviše utiče na funkcije poput rešavanja kompleksnih problema, koordinaciju i pažnju.
Ne morate da se opterećujete time da treba da uzimate određenu količinu tečnosti svaki dana, ali bi trebalo konstanto unositi vodu, u manjim količinama, po gutljaj, dva, na primer. Jer kada shvatite da ste žedni, vi ste već dehidrirali.
Previše šećera
Našem telu, naročito mozgu je potreban šećer da bi mogli da funkcionišemo, ali savremena ishrana uključuje previše šećera. Kada redovno jedete previše šećera, vaše ćelije, uključujući i ćelije mozga, nalaze se u stanju hronične upale.
To utiče na mogućnost vašeg tela da koristi važne supstance iz hrane i tako uskraćuje mozgu ono što mu je potrebno. U krajnjoj liniji, imaćete i veći rizik od demencije i manji hipokampus, deo mozga koji upravlja memorijom.
Stres
Hroničan stres može da ima negativan uticaj na vaše telo. Stres u određenim situacijama je zapravo dobar, jer priprema telo da se bori, beži ili se suoči sa opasnošću. Međutim, kada vaš stil života uključuje hronični stres, hormon kortizol se nakuplja u mozgu i prouzrokuje veću štetu.
To ne samo da može da uništi ćelije mozga, već prouzrokuje “skupljanje” mozga. Kada to “skupljanje” pogodi prefrontalni korteks, vaša sposobnost da učite i pamtite je manja. Ove činjenice predstavljaju imperative da pronađete način da se opustite pre nego što bude kasno.
