Iako se urbani turizam u Srbiji razvija iz godine u godinu, planine i dalje predstavljaju najveću draž naše zemlje, prevashodno zbog njihove neverovatne lepote.
Zlatibor planina na oko 230km jugozapadno od Beograda, ima najdužu turističku tradiciju među planinama u Srbiji, kako zbog čudesne prirode koja privlači sama po sebi tako i zbog prilično razvijenog sportskog, zdravstvenog, rekreativnog i kongresnog turizma.
Ukoliko planirate da prvi put posetite Zlatibor, ovo su stvari koje biste trebali da znate pre odlaska.
Smeštaj na Zlatiboru
Prema podacima Turističke organizacije Zlatibor, na ovu planinu godišnje svrati oko 250.000 posetilaca iz Srbije i regiona, koji ostvare i do 1.2 miliona noćenja. Gostima je na raspolaganju čak 20.000 ležajeva, a odnedavno je tu i auto-kamp za ljubitelje ove vrste putovanja.
Posetioci u opticaju imaju veliki izbor prilikom odabira smeštaja – različiti hoteli, vile, te privatne kuće i vikendice – a kad je reč o izboru apartmana najveću smotru online ponude možete pronaći preko agencije Zlatibor.org
Turističke sezone na Zlatiboru
Zlatibor nije sezonska destinacija koja se posećuje samo jednom ili dva puta godišnje: sezona na Zlatiboru traje tokom čitave godine.
Zima je, svakako, rezervisana sa zimske atrakcije, a ski-staze se nalaze na najvišem vrhu planine, Torniku, kao i na Obudojevici. U zimskom periodu je i jezero uglavnom zaleđeno i predstavlja prirodni teren za klizanje, a leti na njemu možete uživati u vožnji pedalina i kupanju, kao i na obliženjem otvorenom bazenu Olimp.
Priroda Zlatibora nudi i mogućnost za šetnje prostranim livadama, na kojima raste preko 120 vrsta lekovitog bilja, a kako na ovoj planini postoje i radionice lekovitog bilja, pravo je zadovoljstvo ubrati neku od travki i pripremiti lekoviti čaj ili melem.
Za one koji više vole da uživaju u glasnijoj atmosferi, nalik onoj u Budvi, preporučuje se boravak u julu ili avgustu, i odsedanje u nekom od komfornih hotela i apartmana u samom centru Zlatibora. Tu ćete pronaći mnogobrojne kafiće i restorane, prodavnice i kioske sa hranom, razne lokale iz kojih se čuje glasna muzika do kasno u noć, uključujući i nastupe uživo.
Budući da klima na Zlatiboru nije toliko nepredvidiva kao, recimo, na Kopaoniku, onima koji bi da uživaju u pravom odmoru preporučuje se dolazak u maju ili, još bolje, u septembru, kada je i kolorit Zlatibora najintenzivniji, a gužve najmanje.
Ipak, pravi pitoreskni mir ćete pronaći ukoliko se odlučite za smeštaj udaljen najmanje 5-10 km od uzavrelog centra. Uopšteno, bilo da ste raspoloženi za dinamične atmosfere ili za potpuno opuštanje, na Zlatiboru ćete svakako pronaći ono što tražite.
Destinacije Zlatibora
I pored svih atrakcija, ono čime je Zlatibor prevashodno privukao turiste jeste njegova neverovatna priroda. Ova planina obiluje tolikim znamenitostima, da vam savetujemo da angažujete agenciju kojoj su specijalnost izleti na Zlatiboru. Kao pripremu za sve predstojeće obilaske, evo šta putopisci najčešće preporučuju.
Stopića pećina
Ova pećina se svrstava u spomenike prirode prve kategorije, i predstavlja jednu od najvećih pećina u Srbiji, što je već dovoljan razlog da odlučite da je posetite. Ulaz u samu pećinu je prilično velik – visok je 18m, a njena dužina je oko 2km.
Takođe, ono što izrazito doprinosi lepoti ove pećine, jeste Trnavski potok koji kroz nju protiče.
Postoji i nekoliko dvorana koje predstavljaju deo Stopića pećine. Na samom ulazu se nalazi tzv. svetla dvorana, koja se rasprostire gde god se pruža dnevna svetlost. Iz svetle se prelazi u tamnu dvoranu, u kojoj pećina dostiže svoju maksialnu visinu od 25,5m.
Turistima je uglavnom najaktraktivnija dvorana sa bigrenim kadama, koje predstavljaju nabore u rečnom koritu.
Prerast u Dobroselici
Prerast u Dobroselici, ili, drukčije, Šupljica, odnosno Točkovića pećina, nalazi se na dvadesetak kilometara od centra Zlatibora. Visina prerasta je oko 15m, a dužina oko 50 m. Ukoliko ste ljubitelj fotografije, onda je upravo ovaj tunel savršeno mesto za slikanje.
Vrhovi Zlatibora
Ljubitelji planinarenja neizostavno uživaju u pešačenju do vrhova Zlatibora. Vrh Čigota ima nadmorsku visionu od 1.422m, i nalazi se blizu turističkog središta planine, tako da se veliki broj turista odlučuje na šetnje i izlete. Pritom, postoje dva puta koja vode ka vrhu: jedan čine prirodne staze za pešake koje vode do spomenika na Šumatnom brdu, a drugi je asfaltni put preko Vodica.
Drugi vrh je, svakako, Tornik, koji sa nadmorskom vision od 1.496 m predstavlja i najviši vrh Zlatibora. Sa samog vrha pruža se fascinantan pogled na Dobroselicu, Jablanicu i Ribnicu, a do njega se možete popeti asflatnim putem. Preko zime, Tornik postaje atraktivno skijalište, pa se u tom periodu do njega možete popeti i žičarom.
Jezera Zlatibora
Najveće zlatiborsko jezero je Ribničko jezero, dugačko oko 2km. Reč je o veštačkom jezeru, nastalom pregrađivanjem reke Crni Rzav. Oko njega se nalaze pešačke i biciklističke staze.
Treba imati na umu da je kupanje u ovom jezeru zabranjeno, jer njegova izutetno čista i bistra voda služi isključivo za vodosnabdevanje turističkog centra Zlatibor.
Jezero na Obudojevici je takođe veštačko, i nalazi se u samom središtu planine. Za razliku od Ribničkog jezera, ovde imate i mogućnost kupanja prilikom letnjih dana. Dubina jezera može biti pogodna i za decu i neplivače, jer dostiže maskimalno 2m. Zbog izuzetne prirode koja ga okružuje, kao i zbog blizine Kraljevskog trga, jezero na Obudojevici predstavlja najatraktivnije i najposećenije kupalište na Zlatiboru.
Pored njega se nalaze ugrađene tuš kabine, svlačionice, ležaljke i izdvojen dečiji bazen. Takođe, kao što je prethodno pomenuto, ovo jezero vam nudi i mogućnost plovidbe čamcima i vožnje pedalinama koje se nalaze u sklopu kompleksa.
Gostiljski vodopad
Ovaj vodopad nalazi se u istoimenom selu, Gostilju, na Gostiljskom potoku, odnosno Vrelu. Udaljen je oko dvadesetak kilometara od turističkog kompleksa. Voda se snažnom jačinom obrušava sa visine od 20m i pruža jedinstveni doživljaj. Strm, ali ipak prohodan put prati čitav tok potoka.
Vodice i Crni Rzav
Većina pejzaža koje ste imali priliku da vidite na fotografijama Zlatibora, najverovatnije su uslikani sa izletišta Vodice i reke Crni Rzav. Na ovom mestu nema turističkih objekata i centara, tako da ovde možete uživati u tihom i netaknutom zelenom prostranstvu Zlatibora.
Muzeji u Sirogojnom
Pre svega, spomenućemo čudesni muzej na otvorenom, Staro selo, koje godišnje poseti oko 50.000 turista. Ono što ovaj muzej, između ostalog, čini jedinstvenim, jeste činjenica da je to jedini muzej na otvorenom u čitavoj Srbiji. Čitavo selo odiše specifičnim etno stilom. Za potpuni doživljaj, ovde imate i mogućnost pohađanja radionica grnčarskog, tesarskog i tkačkog zanata.
Pored Starog sela, u Sirognijom se nalazi i tzv. Muzej pletilja otvoren 2008. godine. O pletiljama iz Sirogojna kojih danas ima preko 2.000 pisalo se i u modnim časopisima, a njihove rukotvorine su šetali i modeli velikih svetskih modnih pista.
Kustendorf
Uz sve pomenuto, pokušajte da ne izostavite i izlat ka Drvengradu u kojem se u januaru održava filmski festival Kustendorf koji svake godine posećuju i svetske filmske zvezde.
Tu su i brojni znameniti spomenici, crkve i manastire, koji su nesumnjivo od velikog kuturno-istorijskog značaja, kako za sam Zlatibor tako i za Srbiju uopšte.
