Lideri koji su učestvovali na Samitu Evropska unija-Zapadni Balkan u okviru Berlinskog procesa u Poznanju, jednoglasno su potvrdili evropsku perspektivu regiona, navodi se u dokumentu poljske vlade o zaključcima Samita u Poznanju.
Podržan je predlog više država da se organizuje parlamentarni dijalog među državama zapadnog Balkana, prenosi “Juropian vestern Balkans”.
“Učesnici su podržali ideju međuparlamentarnog sastanka pre sledeće samita, a na parlamentima je da definišu uslove i sadržaj svojih sastanaka”, navodi se u dokumentu.
Naglašena je i podrška za prioritete zapadnog Balkana (Connectivity agenda), regionalnu ekonomsku zonu, kao i za jačanje vladavine prava i osnovnih prava u regionu.
Zaključci se odnose na pet pojedinačnih područja – ekonomiju, povezanost, bezbednost, dobrosusedske odnose, pomirenje i rešavanje bilateralnih problema.
Kao zadatak od najvišeg prioriteta u okviru rešavanja bilateralnih problema naglašeni su slučajeva nestalih osoba i ratni zločini.
Dokument se osvrće i na budućnost Berlinskog procesa, kao i na sledeći samit 2020. godine, kada će domaćini, odnosno predsedavajući, biti Bugarska i Severna Makedonija.
Samit je održan u Poznanju pošto Berlinskom procesu trenutno predsedava Poljska, koja je kao prioritete predsedavanja izdvojila privrednu, kulturnu i bezbednosnu saradnju, saradnju civilnog društva i mladih, razvijanje energetske i transportne infrastrukture.
U okviru Berlinskog procesa do sada je održano pet samita: u Berlinu (2014. godine), Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017) i Londonu (2018).
