Nemačka i dalje intenzivno radi na vraćanju zapadnog Balkana među prioritete EU. U to je u Berlinu mogla da se uveri i ministarka Jadranka Joksimović. Ali i da još jednom čuje zamerke na račun Srbije.
Povratak na listu prioriteta
Nemačka vlada je najavila ponovno oživljavanje Berlinskog procesa. On je zapao u slepu ulicu ne samo zbog pandemijskih prilika, već i zbog nedostatka novih ideja, ali i apsolutnog pomanjkanja interesovanja većine zemalja Evropske unije za proširenje.
Delimična motivacija za intenziviranje teme zapadnog Balkana jesu i pojačana medijska izveštavanja o silama poput Kine, Rusije i Turske koje su navodno sve prisutnije na Balkanu i koje tako koriste inerciju Evropske unije i zauzimaju prazni prostor.
Nemački ministar Hajko Mas je, još nakon posete svog kolege iz Srbije Nikole Selakovića početkom marta na konferenciji za novinare pomalo iritiran objasnio da je EU, uprkos svim medijskim pričama, najveći dostavljač vakcina zemljama na zapadnom Balkanu.
– Moramo da pošaljemo jasnu poruku ljudima koji žive u tom regionu: vaša budućnost je u Evropskoj uniji i mi to svi želimo. Mi moramo da pružimo kredibilnu perspektivu članstva kako bi dali podršku proevropskim snagama u regionu, što je opet potrebno za sprovođenje neophodnih reformi – poručio je Mas.
Srbija veruje u punu podršku Nemačke
U isto vreme, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je, kroz razgovore s Mihaelom Rotom, državnim sekretarom u Ministarstvu spoljnih poslova, uveravala Nemačku da je Srbija i dalje privržena EU putu. Ona je, posle razgovora s Rotom, ali i predstavnicima poslaničkih grupa u Bundestagu rekla da veruje u punu podršku Berlina u ostvarenju ciljeva Beograda po pitanju sprovođenja reformi, ali i nastavka pregovora.
Ali, u razgovoru za DW predsednik parlamentarne grupe Bundestaga za jugoistočnu Evropu i jedan od boljih poznavalaca prilika u regionu, socijaldemokratski (SPD) poslanik Josip Juratović naveo je stare zamerke koje predstavnici Srbije uvek čuju kada u Nemačkoj razgovaraju o putu ka EU: nedostaci na području vladavine prava, pravosuđa i slobode medija.
Njegova koleginica, poslanica Renate Alt, koja je u liberalnoj stranci (FDP) zadužena za jugoistočnu Evropu, potvrdila je te zamerke. “Najveći kamen spoticanja za Srbiju leži u području pravosuđa, slobode mišljenja i vladavine prava. Na tom područjima Srbija je načinila veće nazadovanje nego pomake”, ukazala je Alt i dodala da “ne čudi to što Srbija prošle godine nije otvorila niti zatvorila nijedno pregovaračko poglavlje”.
Juratović, koji je u sredu bio jedan od sagovornika ministarke Joksimović, rezignirano kaže: “Srbija mora da se odluči da li želi Evropu Orbana i Višegradske grupe koja je u Evropskoj uniji samo zbog ekonomije ili želi Evropu vrednosti. Mi ne znamo šta Srbija želi. Sa svima bi htela da ima dobre odnose i da sedi na svim stolicama”, zaključio je Juratović.
Kažu Nemci, koji zatvaraju portal po portal gde se nekad moglo komentarisati. A tamo gde su komentari još dozvoljeni, automatski cenzurišu sve: protiv EU-a, NATO-a, izbeglica, protiv vakcina. Gebels bi im pozavideo na cenzuri i propagandi
Švabama samo se može vjerovati to da bi nas opet napali kao i zadnja tri puta za 100 godina.
Javnost u Srbiji ne zna šta je zakon o planiranju i izgradnji, a ni sudije, pravnici, advokati. Članovi ovog zakona se skrivaju od građana, a zakon je na snazi odavno. I danas se grade stambene zgrade mimo ovog zakona, a grade se i putevi, mostovi, tuneli, … Ali se zato neki drugi zakoni striktno primenjuju, iako su na štetu građana.