Novi ambasador Ruske Federacije u Beogradu biće Aleksandar Bocan Harčenko, ime koje se ne da lako zaboraviti, ne samo zbog zvučnosti već pre svega zbog uloge koju je dugogodišnji ruski karijerni diplomata imao u balkanskom regionu.
Bocan Harčenko u Srbiju dolazi sa mesta direktora Četvrtog evropskog odeljenja ruskog Ministarstva inostranih poslova. Osim zemalja bivše Jugoslavije, ovo odeljenje obuhvata i Albaniju, Bugarsku, Grčku, Kipar, Rumuniju i Tursku.
Drugim rečima, Harčenko napušta direktorsku poziciju da bi narednih nekoliko godina proveo kao diplomata u srpskoj prestonici što indirektno ukazuje na procenu Kremlja da će naredni period biti od izuzetne važnosti u rešavanju ključnih problema jednog od najturbulentnijeg regiona evropskog kontinenta, u kom Istok i Zapad žele da ojačaju svoj uticaj.
Kada je još prošle godine prvi put pomenuto njegovo ime kao budućeg ruskog ambasadora, bivši jugoslovenski šef diplomatije Vladislav Jovanović je konstatovao da “Harčenko ulazi u igru kad se igra najviše zahuktava”.
– Moskva šalje nekog ko može da odgovori na te izazove, s obzirom na to da se ovde stvari odvijaju dinamikom koja zadire i u ruske nacionalne interese – procenio je tada karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Balansiranje i udvaranje
Bocan Harčenko bio je ruski predstavnik u međunarodnoj Kontakt grupi za Kosovo, a potom, pored Nemca Volfganga Išingera i Amerikanca Frenka Viznera, i član posredničke trojke. Ni Išinger i Vizner nisu se “oslobodili” Balkana, pa iako su angažovani na drugim pozicijama i dalje prave osvrte i analize za svoje vlade sa akcentom na Balkan i još nerešeni kosovski čvor.
Pre godinu dana Vizner je sa grupom kolega, među kojima je bio i bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter, predložio američkoj administraciji da se Vašington angažuje na oživljavanju dijaloga Srbije i Kosova koje će voditi ka tome da Beograd prizna nezavisnost i otcepljenje pokrajine.
U tom izveštaju američkog Instituta Istok-Zapad i Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku, između ostalog, zauzet je stav da je Vašingtonu potreban obnovljen i ojačan odnos sa Srbijom, najvećom i najjačom državom regiona, koja “balansira na diplomatskoj žici, udvarajući se u isto vreme Rusiji i EU”.
Sve po starom
Treći član “pregovaračke trojke” Volfgang Išinger od 2009. godine predsedava najvećim međunarodnim bezbednosnim forumom – Minhenskoj konferenciji. I sa te uticajne pozicije pokušavao je da kosovsko pitanje stavi na dnevni red konferencije jer je to jedno, kako je sam konstatovao, od strateških političkih pitanja u Evropi koje još nije rešeno. Osim što je imenjak slavnog Mocarta, srpska javnost ga je upamtila po predlogu da se problem secesije Kosova i neprihvatanja Srbije da se odrekne svoje teritorije, reši po “modelu dve Nemačke”.
Beogradska štampa konstatuje da se dolaskom Bocana Harčenka u Beograd i aktivizmom starih pregovarača sa Zapada ponovo okuplja ekipa diplomata koje je pre desetak godina bila uključena u rešavanje kosovskog pitanja. Iz stavova koji su se oglasili u poslednjih godinu dana, ništa se u njihovim pozicijama nije promenilo. I dalje će Vašington i Brisel podržavati kosovsku nezavisnost, a Moskva pravo Srbije da brani svoj teritorijalni integritet.
Opet o dve Nemačke
Išinger je u martu ove godine bio i na radnom ručku kod predsednika Srbije, a potom je dao intervju u kom je izneo uverenje da njegov predlog nije u potpunosti arhiviran.
– Videćemo može li nešto iz plana iz 2007. da se primeni na današnju situaciju. Nije se mnogo šta promenilo u proteklih desetak godina, još je ogroman problem međunarodnog priznanja – rekao je Išinger.
Ruski specijalac
Na prve vesti da će Aleksandra Čepurina zameniti Bocan Harčenko, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je on “istaknut, oštar, snažan diplomata, jedan od ruskih specijalaca”, kao i da je “sasvim jasna poruka koju nosi njegovo imenovanje”.
Ordeni od Putina i Dodika
Nakon Fakulteta za međunarodne odnose u Moskvi, Bocan Harčenko je dobio angažman u odseku za zemlje bivše SFRJ u ruskom Ministarstvu inostranih poslova. Bio je i deo ruske delegacije na mirovnim pregovorima u Dejtonu, kao i mirovne konferecije o BiH u Parizu. Radio je u ruskoj ambasadi u Hrvatskoj kao savetnik, pre nego što je imenovan za zamenika direktora Trećeg evropskog odeljenja. Bio je i ambasador Rusije u BiH sve do 2014. godine, kada je imenovan za direktora Četvrtog evropskog odeljenja. Tri puta ga je odlikovao predsednik Vladimir Putin – Medaljom ordena za zasluge za otadžbinu drugog stepena, Ordenom prijateljstva i Ordenom časti. Posebno ga uvažava sadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik. Od Dodika, tada predsednika Republike Srpske dobio je Orden zastave.
Iza radne biografije krije se burna aktivnost Harčenka, koji je u vreme kada je bio ambasador u BiH za Balkan rekao da je istorijski region interesa Moskve čvrsto kulturno povezan s ruskim narodom. Bocan Harčenko je govorio da je “zadatak diplomatije da učvrsti ruske interese na Balkanu, regionu visoke turbulentnosti sa očuvanim protivrečnostima”.
– Određena rešenja zaustavila su rat. Nažalost, Zapad nije prihvatio naš predlog za modernizacijom međunarodnog prisustva u Bosni koje sada već zaustavlja proces razvoja i stabilizacije zemlje. Protektorat (OHR i visokog predstavnika) već nije adekvatan. Kosovo je posebna priča. Rusija ne priznaje takozvanu nezavisnost i ostala je verna rezoluciji 1244, što otvara perspektivu regulisanja protivrečnosti u budućnosti – govorio je Bocan Harčenko.
Vatreno krštenje
Harčenko je boravio na Kosovu, ali i u Bosni i Hrvatskoj za vreme rata. Ruski novinari podsetili su ga da se jednom prilikom našao pod vatrom.
– Da bilo je i takvih golicljivih situacija. Putovao sam sa ruskim novinarima, veoma dostojnim ljudima. Neki od njih su poginuli u Hrvatskoj (Viktor Nogin i Genadij Kurinoj, kod Kostajnice 1. septembra 1991.) – rekao je Bocan Harčenko.
Duži štap nego šargarepa
Komesar za pregovore o pristupanju EU Johanes Han poručio je da svaki politički kompromis na Zapadnom Balkanu mora biti nagrađen.
U okolnostima u kojima bi Savet EU mogao ponovo da odloži odluku o pokretanju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Han je pozvao ministre EU da što pre omoguće pokretanje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i ocenio da bi to bio važan znak za ceo region.
– Ako ponovo bude pokrenut dijalog između Srbije i Kosova, oni moraju da vide da će investicija u pronalaženje političkog kompromisa biti nagrađena. U suprotnom nemaju motiva. Svi bi trebalo da shvate koliko je u interesu celog regiona važno dati znak jednoj zemlji – poručio je Han.
Međutim, poslednje informacije govore da bi Savet EU mogao da odloži odluku o pokretanju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Naime, Nemačka traži odlaganje do septembra zbog rasprave na Bundestagu, a Francuska i Holandija smatraju da bi ta odluka za Severnu Makedoniju mogla biti doneta i kasnije dok se protive početku pristupnih pregovora sa Albanijom zbog neubedljivih dokaza o napretku u oblasti vladavine prava i borbi portiv organizovanog kriminala.
