Predsednik Rusije Vladimir Putin i turski lider Redžep Tajip Erdogan razgovaraće u Sočiju o trgovinsko-ekonomskim odnosima i regionalnim problemima – Siriji, Avganistanu, Libiji, kao i o drugim pitanjima od obostranog značaja.
Turski politikolog Mehmet Perinček ukazao je na značaj zajedničkih akcija Turske i Rusije po pitanju situacije u Idlibu i celom Bliskom istoku u trenutku smanjenja prisustva SAD u istočnom Mediteranu i na evroazijskom prostoru.
– Sastanak Putina i Erdogana u svetlu poraza SAD, između ostalog u Avganistanu, dobija na još većem značaju. Vidimo da SAD gube raniji uticaj. dok regionalni igrači dobijaju na značaju. U ovom periodu Turska i Rusija igraju posebno važnu ulogu. Naravno, u tursko-ruskim odnosima postoje pitanja koja zahtevaju rešavanje, i paralelno s tim one treba da donose odluke o zajedničkim akcijama u okviru jedinstvene strategije za osiguranje jedinstva regionalnih država, njihovog ekonomskog blagostanja, nacionalne bezbednosti – smatra stručnjak.
On smatra da će glavna tema predstojećeg sastanka biti Sirija. Područje Idliba i teritorija istočno od Eufrata će se razmatrati kao jedinstveni front, u čijim granicama bi trebalo da se pokrene proces likvidacije terorističkih elemenata.
– Turska i Rusija su postigle dogovor o Siriji tokom astanskog procesa, čiji najvažniji princip je osiguranje teritorijalne celovitosti Sirije. Radikalne terorističke grupe u Idlibu i separatističke terorističke organizacije istočno od Eufrata se bore i protiv Turske i protiv Rusije, dok iza njih stoje SAD. Bez eliminisanja radikalnih terorističkih grupa ne može se okončati separatistički terorizam. Moskva i Ankara treba jasno to da znaju – rekao je Perinček.
Govoreći o izgledima za saradnju dve zemlje, Perinček je naglasio da „američki planovi u istočnom Mediteranu i Crnom moru imaju iste ciljeve“.
– Ankara i Moskva bi trebalo da deluju zajedno kada je reč o pitanjima kao što su rešavanje problema Kipra i Krima. Saradnja na Kavkazu i u Nagorno-Karabahu trebalo bi da postane tešnja. Pored toga, Ankara i Moskva bi obavezno trebalo da deluju zajedno kako bi se dostiglo jedinstva Avganistana, mir i stabilnost u regionu. Sa druge strane, Francuska i SAD, gubeći uticaj u Africi, počele su da intervenišu u regionu različitim provokacijama i pokušajima državnih udara. U aktuelnoj situaciji Turska i Rusija trebalo bi da povećaju saradnju kako bi osigurale nezavisnost afričkih zemalja – uveren je ekspert.
Politički analitičar, novinar Džejhun Boskurt slaže se sa istoričarom Perinčekom kada je reč o ključnim temama o kojima će se razgovarati na predstojećem sastanku u Sočiju.
– Očigledno je da će se razgovarati o pitanjima kao što je situacija u Idlibu, aktivnost kurdskih formacija u Siriji, situaciji u istočnom Mediteranu, Libija, Krim, situacija na Južnom Kavkazu, saradnja u sferi odbrambene industrije – ističe Boskurt.
Rakođe je podsetio da „u poslednje vreme rastu tenzije oko Idliba“.
– Vazdušni napadi ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga na teritoriji južno od autoputa M4 Turska doživljava kao napad na prisustvo njenih Oružanih snaga u regionu, što veoma zabrinjava Ankaru. Pored toga, prisustvo kurdske partije Demokratskog saveza (proglašena u Turskoj za terorističku) u Siriji predstavlja pretnju kako teritorijalnom integritetu Sirije, tako i bezbednosti na turskoj granici. Obe zemlje bi trebalo da se fokusiraju na rešavanje ta dva pitanja održavanjem indirektnih kontakata sa zvaničnim Damaskom – smatra ekspert.
Pored toga, ističe Boskurt, u poslednje vreme su date „prilično oštre izjave na temu Krima, a takođe su primetna neslaganja po pitanju Kipra“.
– Traženje dodirnih tačaka o tim temama trebalo bi da bude usmereno na to da se Rusija i Turska izbore sa zapadnim obuzdavanjem. U aktuelnim okolnostima odnosi Turske i Rusije trebalo bi da budu orijentisani na dugoročne ciljeve i transformisani u stratešku saradnju, što odgovara interesima obe zemlje. Jačanje odnosa zasnovano je na određenom osnovnom sporazumu između dve zemlje u pogledu najosetljivijih tačaka. Ako on bude realizovan, Turska i Rusija će biti među vodećim silama koje određuju globalnu politiku na evroazijskom prostoru – zaključio je Boskurt.
