Ukrajina je pojačala svoje napore da se pridruži NATO savezu nakon što je Rusija izvršila invaziju na tu zemlju prošle godine.
Dok istočnoevropske zemlje kažu da bi Kijevu trebalo ponuditi neku vrstu mape puta na samitu NATO koji se održava u Vilnjusu 11. i 12. jula, SAD i Nemačka su oprezne u pogledu bilo kakvog poteza koji bi mogao dovesti savez bliže ratu sa Rusijom, navodi Rojters.
Ruski predsednik Vladimir Putin naveo je širenje NATO prema ruskim granicama u poslednje dve decenije kao ključni razlog za odluku da pošalje desetine hiljada vojnika u susednu Ukrajinu 24. februara 2022. godine.
Bilo kakvo proširenje Severnoatlantskog saveza mora biti dogovoreno sa svih 31 članica.
Koje je korake Ukrajina preduzela na svom putu ka članstvu u NATO, koji je mogući kompromis oko narednih koraka i kakav je ruski pogled na razvoj događaja?
“Alternativni” put
NATO se još 2008. godine na samitu u Bukureštu složio da bi se Ukrajina, koja je bila deo Sovjetskog Saveza kojim je vladala Moskva do njegovog raspada 1991, mogla na kraju pridružiti Alijansi.
Ali, čelnici NATO nisu Kijevu dali takozvani akcioni plan za članstvo (MAP) koji predstavlja mapu puta za njegovo približavanje vojnom bloku. Moskva je onda anektirala Krim 2014. i podržala separatističke predstavnike u istočnoj Ukrajini.
U poseti Kijevu ovog aprila, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da Ukrajina “ima zasluženo mesto” u NATO, ali je kasnije jasno stavio do znanja da neće moći da se pridruži dok traje rat sa Rusijom čije snage sada zauzimaju veći deo istoka i juga Ukrajine.
– Postati član NATO usred rata nije na dnevnom redu. Pitanje je šta će se desiti kada se rat završi – izjavio je Stoltenberg.
Početkom juna ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da njegova zemlja razume ovaj stav, ali je krajem meseca ponovio pozive da Ukrajina na samitu dobije “politički poziv” u NATO.
“Vreme je da Alijansa prestane sa opravdanjima”
Dmitro Kuleba, ministar spoljnih poslova Ukrajine, ocenio je da bi NATO bar trebalo da preduzme konkretne korake, kako bi se ova zemlja približila članstvu, i to baš na samitu u Litvaniji naredne nedelje.
– Vreme je da Alijansa prestane sa opravdanjima i započne proces koji vodi do konačnog pridruživanja Ukrajine. Ono što nam je potrebno je jasna, pisana izjava saveznika koja postavlja put ka pristupanju – naveo je Kuleba u tekstu objavljenom na “Forin afers”.
U okviru procesa MAP koji slede druge bivše komunističke zemlje u istočnoj Evropi, kandidati moraju dokazati da ispunjavaju političke, ekonomske i vojne kriterijume i da su sposobni da vojno doprinesu operacijama NATO.
Od 1999. godine većina zemalja koje žele da se pridruže NATO učestvovala je u MAP, iako ova procedura nije obavezna: Finska i Švedska, ranije neutralne države koje su blisko sarađivale sa NATO, pozvane su da se direktno pridruže Alijansi.
“Rusija će ponovo pokrenuti sukob…”
Nejasno je kako će izgledati put Ukrajine ka članstvu jer sve više zemalja, među kojima su Velika Britanija i Njemačka, predlažu da se preskoči MAP process za Ukrajinu.
Ovakvim potezom, NATO bi mogao da odgovoriti na zahteve Kijeva i njegovih saveznika u istočnoj Evropi da se prevaziđe jezik sporazuma na samitu u Bukureštu 2008, a da Ukrajini ne ponudi stvarni poziv ili raspored.
Premijer Letonije Krišjaniš Karinš rekao je da će Rusija ponovo pokrenuti sukob ako Ukrajini ne bude dozvoljeno da se pridruži NATO nakon završetka rata.
– Da bismo imali trajni mir, biće nam potrebna Ukrajina. Nezavisna, slobodna i oslobođena Ukrajina, kao deo NATO saveza – rekao je on.
Ukrajinska vojska je preduzela velike korake ka standardima NATO od početka ruske invazije. Proces se ubrzava kako sovjetsko oružje i municija postepeno nestaju, a Zapad obučava ukrajinske trupe prema standardima NATO i šalje sve naprednije oružje.
Zašto je ukrajinsko članstvo u NATO tako osetljivo?
Klauzula o uzajamnoj pomoći leži u srcu saveza, koji je formiran 1949, s primarnim ciljem da se suprotstavi riziku od sovjetskog napada na savezničku teritoriju. Navodi se kao jedan od glavnih razloga zašto Ukrajina ne može da uđe u NATO dok je u sukobu sa Rusijom, jer bi to moglo odmah uvući Alijansu u aktivan rat.
Klauzula, “član 5” Vašingtonskog sporazuma NATO, navodi da se “napad na jednog saveznika smatra napadom na sve saveznike”.
Stoltenberg je jasno stavio do znanja da će, iako NATO mora da razgovara o opcijama za davanje Ukrajini bezbednosnih garancija za vreme posle rata, te garancije prema članu 5 biti samo za punopravne članice Alijanse.
Kremlj prikazuje širenje NATO kao dokaz neprijateljstva Zapada prema Rusiji, što zapadne sile poriču, govoreći da je savez u potpunosti defanzivne prirode.
Ako Ukrajina uđe u NATO, iz Moskve je rečeno da bi to izazvalo probleme u budućnosti, pa su upozorili na “neodređeni odgovor” kako bi osigurali da se ulazak Ukrajine u savez ne dogodi.
Dafazivne prirode a hoce obruc oko Rusije.
Ma Ukrajina samo sanja o Nato i EU. Ni Nato ni EU ih ne zele kao clanove. A sto se obruca tice, to su bacuske sebi sami krivi. Jos malo pa ce im na vratu, pored Finske, Baltickih zemalja, Rumuna, Bugara, Madjara ( ne verujte Orbanu, jer mu zapovednik sedi u Pentagonu) Poljaka, Nemacke, doci i nekada neutralna Svedska. Sa istocne strane je Japan, Juzna Koreja, Amerika preko Aljaske, Kanada itd….O cemu vi bre pricate…??? Rusija??? Ko mis u gvozdjaru.