Spajanje banaka do pre neku godinu bila je retkost na srpskom bankarskom tržištu. Tada je u Srbiji poslovalo 47 banaka, a danas ih imamo 23. Učestalija spajanja su počela pre oko dve godine, da bi se ubrzanim tempom nastavila u prošloj i ovoj godini.
Još jedna banka u Srbiji juče je promenila ime. “Oportjuniti banka” ubuduće će poslovati pod nazivom “3 banka”. Ovakva promena na finansijskom tržištu samo je nastavak učestalih promena među bankama u našoj zemlji.
Samo u prethodnih mesec do dva dana imali smo dva spajanja na tržištu. Prvo je “Zberbanka Evropa” postigla dogovor sa grupom investitora o prodaji ćerki-banaka u Istočnoj i Centralnoj Evropi. Ugovor o prodaji “Zberbanka” je potpisala sa kompanijama “AIK Banka” Beograd , “Gorenjska banka Kranj”, i “Akri Jurop Sajprus limitid”.
Odmah nakon toga objavljeno je i da će se kragujevačka “Direktna banka” pripojiti beogradskoj “Eurobanci”. Na “Eurobanku” biće preneta celokupna imovina i obaveze “Direktne banke”.
I tu nije kraj, jer pre neki dan objavljeno je i da austrijska banka “Rajfajzen internešenel” napušta bugarsko tržište i prodaje svoju ćerka banku EAD.
“Razlog je samo jedan. Danas ne možete biti banka, a da nemate i ne radite sve što radi i ima jedna velika banka. Praktično ne možete biti fokusirani samo na privredu ili samo na građane ili samo na poljoprivredu. Morate da radite sve, a to znači da imate i mrežu i sve ostalo što ima velika banka”, kažu u jednoj banci u Srbiji i dodaju da će sigurno biti još integracija banaka i da se na tome već radi.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić napominje da su procesi integracije na srpskom bankarskom tržištu očekivani i da treba računati na dalje povezivanje banaka i ukrupnjavanje.
– Optimalan broj banaka u Srbiji je od 15 do 18. Procene pokazuju da je broj banaka u odnosu na naš broj stanovnika ali i BDP, iznad optimalnog, pa očekujem u narednom periodu dalje integracije – ocenio je Hanić za “Blic Biznis”.
On dodaje i da na ukrupnjavanje tržišta i sve više akvizicija među bankama, utiču i novi trendovi, odnosno primena novih informacionih tehnologija, te sve češće korišćenje internet i mobilnog bankarstva. Sve to kako kaže, smanjuje potrebu za ljudstvom, ali i bankarskom mrežom.
Inače, veliki broj banaka koje su postojale početkom 2000-ih godina, u međuvremenu je kroz akvizicije ili pripajanja, promenilo i nazive i korporativne boje.
Svi se dobro sećaju Nacionalne štedionice, HVB banke, Metals banke, Kontinental banke, Novosadske banke, Niške banke, Panonske banke, Ju banke, Alfa banke, Laiki banke, Marfin banke… Mnoge od njih su otišle u istoriju, mnoge su promenile nazive i vlasnike.
