Šta se dogodilo u Siriji, kako je pao Asad?

EPA-EFE

U ranim jutarnjim satima u nedelju, snage opozicije proglasile su Siriju oslobođenom od vladavine predsednika Bašara al Asada dok su opozicione snage ulazile u glavni grad Damask.

Spomenuti bivši predsednik navodno je pobegao iz Damaska, a još nema informacija koja će ga država primiti.

Zapanjujući kolaps više od 53 godine vladavine porodice Asad opisan je kao istorijski trenutak – gotovo 14 godina nakon što su Sirijci ustali u mirnim protestima protiv Vlade koja je odgovorila nasiljem koje je brzo preraslo u krvavi građanski rat.

Pre samo nedelju dana, režim je još uvek držao kontrolu nad značajnim delovima Sirije. Kako se sve tako brzo izdešavalo?

Kada je počelo?

Dana 27. novembra, koalicija opozicionih boraca pokrenula je veliku ofanzivu protiv provladinih snaga. Prvi napad dogodio se na prvoj liniji između opozicionog Idliba i susednog guvernorata Alepa. Tri dana kasnije, opozicioni borci zauzeli su Alep, drugi po veličini sirijski grad.

Ko je ovo uradio?

Nazvana Operacija odvraćanja od agresije, ovu ofanzivu vodilo je nekoliko naoružanih sirijskih opozicionih grupa predvođenih Hajat Tahrir el Šamom (HTS) i potpomognutih savezničkim frakcijama koje podržava Turska.

HTS – na čelu sa Abu Mohamedom al Julanijem – najveći je i najorganizovaniji pokret i vladao je guvernoratom Idlib godinama pre ove ofanzive.

Druge grupe koje su učestvovale u operaciji bile su Nacionalni front za oslobođenje, Ahrar el Šam, Džaiš al Iza i Pokret Nur al Din al Zenki, kao i frakcije koje podržava Turska i koje potpadaju pod okrilje sirijske Narodne vojske.

Da li je cela Sirija pala?

Verovatno, iako borci opozicije nisu ušli u Latakiju i Tartus, priobalne pokrajine koje se smatraju Asadovim uporištem.

Pobunjenici su brzo napredovali – u roku od nekoliko dana zauzeli su Hamu i Homs, grad koji je nekada prozvan “prestonicom revolucije” tokom prvih godina rata. U subotu je i Dara – rodno mesto pobune 2011. –  izmakla kontroli režima.

Sirijska vojska objavila je kako se “preraspoređuje i repozicionira” u pokrajini i obližnjoj Sveidi, ali čini se da to nije urodilo plodom.

Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR), sa sedištem u Velikoj Britaniji, saopštila je da se sirijske trupe povlače sa položaja u Kuneitri, u blizini Golanske visoravni koju je Izrael anektirao.

Zašto je Asad pao tako brzo?

Sirija se borila dok je njena ekonomija propadala, navodno je to bilo potpomognuto uglavnom ilegalnom trgovinom psihoaktivnim lekom kaptagonom.

Asad je postao jako nepopularan jer je ljudima bilo sve teže i teže da prežive, uključujući i njegove vojnike, od kojih većina nije htela da se bori za njega. Vojnici i policajci navodno su napuštali svoje položaje, predavali oružje i bežali ispred opozicije.

I vojno, Asadov režim je godinama bio slab, oslanjajući se na rusku i iransku vojnu podršku da se održi.

No, analitičari navode da Rusija, koja zapela u svojoj invaziji na Ukrajinu, te Iran i njihov libanski saveznik Hezbolah (oštećen izraelskim napadima) – nisu mogli da priskoče u pomoć posrnuloj sirijskoj vojsci.

Gde je Asad?

Niko još ne zna gdje je Asad trenutno. On i njegov ministar odbrane Ali Abas nalaze se na nepoznatim lokacijama, kako je kazao sirijski premijer Mohamed Gazi al Džalali koji je rekao da su izgubili komunikaciju u subotu uveče.

Prema šefu SOHR-a Ramiju Abdelu Rahmanu, Asad je napustio Siriju preko međunarodnog aerodroma u Damasku dok ga je obezbeđivala vojska. Vojnici su ga ubrzo napustili, a opozicioni borci preuzeli su potom aerodrom.

Da li je cela Vlada pobegla?

Ne, premijer Džalali je ostao, koji je u razgovoru sa novinarima rano u nedelju rekao da je ostao “da bi obezbedio da stvari nastave da teku”.

Da li su Sirijci srećni?

Ulice Damaska, Homsa i drugih sirijskih gradova bile su pune ljudi koji su slavili nakon što je objavljen odlazak Asada.

Snimci iz Damaska pokazuju borce opozicije kako pucaju u vazduh u zoru. Ljudi su se penjali na tenkove u slavlju, usred mnoštva koja je mahala zastavama revolucije. Na nekim mestima ljudi su srušili spomenike Asadovog oca Hafeza.

Veliki broj ljudi se okupio kako bi se zajedno molili u džamijama i slavili na javnim trgovima, uzvikujući slogane protiv Asada i trubeći u automobilima.

Šta se dogodilo u zatvoru Sednaja?

Borci opozicije su svojim napredovanjem otvorili režimske zatvore oslobađajući političke zatvorenike u njima.

Pokret HTS je objavio da su njegovi borci upali u zatvor na periferiji glavnog grada, proglasivši “kraj ere tiranije u zatvoru Sednaja”, objektu koji je sinonim za najozloglašenija zlostavljanja Asadovog režima.

SOHR je potvrdio da su “vrata zloglasnog zatvora Sednaja … otvorena za hiljade zatvorenika koje je bezbednosni aparat držao u zatvoru tokom vladavine režima”.

Šta će se dalje događati?

To tek treba videti.

Analitičari ističu da postoji mnogo potencijala za Siriju, kao što postoje i brojne moguće zamke ako različite strane ne budu sarađivale.

Al Džalali je u video-izjavi rekao da je njegov kabinet spreman da “pruži ruku” opoziciji i preda svoje funkcije prelaznoj vladi.

“Ova država može biti normalna zemlja koja gradi dobre odnose sa svojim susedima i svetom… ali, ovo je pitanje za bilo koje vođstvo koje izabere sirijski narod”, rekao je Džalali.

Čelnik HTS-a Julani rekao je u izjavi na društvenim mrežama da će “javne institucije ostati pod nadzorom premijera dok se službeno ne predaju”.