Šta se događalo iza kulisa glasanja u UN – “za­vr­ta­nje ru­ku”, diplomatski teror i optužbe Lavrova

EPA-EFE/RUSSIAN FOREIGN AFFAIRS MINISTRY

U Ukra­ji­ni je broj ra­ket­nih na­pa­da sma­njen u od­no­su na pret­hod­ne da­ne, ali se na diplo­mat­skom pla­nu od­vi­ja­ju pre­go­vo­ri za da­lje ja­ča­nje po­zi­ci­ja. Usva­ja­nje re­zo­lu­ci­je u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni UN o ne­pri­zna­va­nju re­fe­ren­du­ma u Do­njec­koj, Lu­gan­skoj, Zapo­ro­škoj i Her­son­skoj obla­sti iza­zva­lo je bur­ne re­ak­ci­je.

Iako su 143 dr­ža­ve glasa­le “za”, a Ru­si­ja, Be­lo­ru­si­ja, Se­ver­na Ko­re­ja, Si­ri­ja i Ni­ka­ra­gva “pro­tiv”, šef evrop­ske di­plo­ma­ti­je Đu­zep Bo­relj je za­bri­nut zbog to­ga što je “pre­vi­še” dr­ža­va bilo uz­dr­ža­no – njih 35, a me­đu nji­ma Ki­na, In­di­ja i Pa­ki­stan. Ovom re­zo­lu­ci­jom se po­zi­va­ju sve dr­ža­ve, me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je i agen­ci­je UN da ne pri­zna­ju ru­sku pro­me­nu sta­tu­sa ovih te­ri­to­ri­ja.

S dru­ge stra­ne, Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja je ne­za­do­volj­na ve­li­kim bro­jem dr­ža­va ko­je ni­su podr­ža­le re­fe­ren­du­me. Ju­če je mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov re­kao da je Za­pad mo­gao da obez­be­di to­li­ki broj gla­so­va je­di­no “za­vr­ta­njem ru­ku” i di­plo­mat­skim te­ro­rom i da je u sop­stve­nom in­te­re­su uce­nji­vao ze­mlje u raz­vo­ju i pre­tio im. Zanimlji­vo je da su Tur­ska, ame­rič­ki mi­li­jar­der Ilon Mask, pa čak i Ru­mu­ni­ja, izneli pred­lo­ge za mi­rov­ne pre­go­vo­re. Me­đu­tim, ukra­jin­ski pred­sed­nik Vladimir Ze­len­ski i Ra­da usvo­ji­li su od­lu­ku ko­jom se od­bi­ja­ju pre­go­vo­ri s Ru­skom Fe­de­ra­ci­jom sve dok je pred­vo­di Pu­tin. I ame­rič­ki pre­sed­nik Džo­zef Baj­den je re­kao da ne vi­di dobar raz­log da se idu­ćeg me­se­ca sa­sta­ne s ru­skim pred­sed­ni­kom na sa­mi­tu G20 u Indo­ne­zi­ji.

Tim po­vo­dom La­vrov je na­gla­sio da to ni na ko­ji na­čin ne kom­pli­ku­je si­tu­a­ci­ju “jer je da­na­šnje sta­nje, pre sve­ga u sa­mim SAD, već do­ve­de­no do to­ga da go­re ne mo­že bi­ti”. On je za ru­ski dr­žav­ni ka­nal pod­se­tio da Ru­si­ja ni­kad ne od­bi­ja ozbilj­ne pred­lo­ge za kon­tak­te ili pre­go­vo­re, ali da ni­ko ne nu­di ra­zum­ne ini­ci­ja­ti­ve.

NA­TO pla­ni­ra da idu­će sed­mi­ce odr­ži nu­kle­ar­nu ve­žbu ko­ja će bi­ti usme­re­na na suzbi­ja­nje mo­gu­ćeg nu­kle­ar­nog na­pa­da Ru­si­je, a, ka­ko pre­no­si Roj­ters, se­ver­na voj­na ali­jan­sa pri­pre­ma “fi­zič­ki od­go­vor” na even­tu­al­ni ru­ski nu­kle­ar­ni udar. Što se tiče EU, Bo­relj je na­ja­vio da bi ru­ski nu­kle­ar­ni na­pad na Ukra­ji­nu iza­zvao ne nuklear­ni, ne­go “sna­žan voj­ni od­go­vor”. Pret­hod­no je i fran­cu­ski pred­sed­nik Emanuel Makron na­ja­vio da ne­će bi­ti nu­kle­ar­nog od­go­vo­ra. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, Fran­cu­ska ima dok­tri­nu nu­kle­ar­nog od­vra­ća­nja.

– Što ma­nje pri­ča­mo o to­me, ma­nje na­du­va­va­mo pret­nju i ima­mo vi­še po­ve­re­nja. Previše lju­di pri­ča o to­me – za­klju­čio je Ma­kron.

Zva­nič­ni Ki­jev je i da­lje za­in­te­re­so­van za do­pre­ma­nje oruž­ja od dr­ža­va NA­TO-a. Zelen­ski je ju­če na­veo da nje­go­va ze­mlja ima sa­mo oko 10 od­sto ono­ga što joj je po­treb­no za pro­tiv­va­zdu­ho­plov­nu od­bra­nu i po­no­vo je is­klju­čio di­plo­mat­ske kon­tak­te s Rusijom. U vi­deo-obra­ća­nju Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni Sa­ve­ta Evro­pe Ze­len­ski je nagla­sio da di­plo­ma­ti­ja ni­je mo­gu­ća s li­de­ri­ma ko­ji ne po­štu­ju me­đu­na­rod­no pra­vo i iz­neo stav da Mo­skva mo­ra da bu­de na­te­ra­na da spro­ve­de zah­te­ve Me­đu­na­rod­ne agen­ci­je za atom­sku ener­gi­ju i da do­zvo­li de­mi­li­ta­ri­za­ci­ju ukra­jin­ske nu­kle­ar­ne elek­tra­ne u Za­po­rož­ju, ko­ja je pod nje­nom kon­tro­lom.

Ukra­jin­ski pred­sed­nik je sa­op­štio da je u pod­ruč­ji­ma Har­kov­ske obla­sti ko­ja su pono­vo pod kon­tro­lom Ki­je­va sta­nje pod­jed­na­ko uža­sno kao u Ir­pi­nu i Bu­či, ko­ji su ra­ni­je oslo­bo­đe­ni od ru­skih sna­ga. Ukra­jin­ski iz­vo­ri tvr­de da su ru­ske sna­ge ju­če sa tri bes­pi­lot­ne le­te­li­ce ka­mi­ka­ze na­pa­le gra­dić Ma­ka­rov, za­pad­no od Ki­je­va i da su po­go­đe­ni vi­tal­ni in­fra­struk­tur­ni objek­ti. U po­gra­nič­nom ru­skom Bel­go­ro­du deo projek­ti­la obo­re­nog iz ru­skog PVO si­ste­ma pao je na so­li­ter i ošte­tio ga.

Pred­sed­nik Dr­žav­ne du­me Vja­če­slav Vo­lo­din ju­če je na svom ka­na­lu na “Te­le­gra­mu” ob­ja­vio ma­pu ru­skog od­go­vo­ra “te­ro­ri­stič­kom re­ži­mu Ki­je­va” s obe­le­že­nim regionima u ko­ji­ma je uni­šte­no 70 in­fra­struk­tur­nih ener­get­skih obje­ka­ta. Na ma­pi su pri­ka­za­na sa­mo tri re­gi­o­na: je­dan na sa­mom se­ve­ru i dva na za­pa­da Ukra­ji­ne – ko­ji ni­su ra­ke­ti­ra­ni. Do­dao je da će, ako se te­ro­ri­stič­ki na­pa­di ko­je or­ga­ni­zu­je Ki­jev nasta­ve – od­go­vor Mo­skve bi­ti još oštri­ji.

Vi­še od 400 pri­pad­ni­ka “Azo­va“ pre­ba­če­no u Ru­si­ju

U Ru­si­ju su od kra­ja sep­tem­bra do ju­če pre­ve­ze­na 402 bor­ca ukra­jin­skog pu­ka “Azov”. Pres-slu­žba ru­skog is­tra­žnog ko­mi­te­ta na­ve­la je da se oni na­la­ze u spe­ci­ja­li­zo­va­nim usta­no­va­ma Ro­stov­ske, Bel­go­rod­ske, Vol­go­grad­ske i Vo­ro­nje­ške obla­sti i da se u sarad­nji s Fe­de­ral­nom slu­žbom bez­bed­no­sti spro­vo­de is­tra­žne rad­nje. Kao re­zul­tat to­ga, za­be­le­že­ne su no­ve či­nje­ni­ce o zlo­sta­vlja­nju ci­vi­la ko­je su po­či­ni­li predstavni­ci ukra­jin­skih oru­ža­nih for­ma­ci­ja, pre­ne­li su ru­ski me­di­ji. Iz­me­đu osta­log, utvr­đe­ne su okol­no­sti gra­na­ti­ra­nja ci­vil­nih in­fra­struk­tur­nih obje­ka­ta u do­njec­koj re­pu­bli­ci, ko­je je iz­vr­še­no 9. ma­ja 2017. go­di­ne po na­re­đe­nju pot­po­ruč­ni­ka Mak­si­ma Žo­ri­na, ko­ji je u to vre­me bio ko­man­dant pu­ka “Azov”.

Ra­ni­je su iz “Azo­va” na­ve­li da je oko 2.500 voj­ni­ka iz Ma­ri­u­po­lja osta­lo u ru­skom za­ro­blje­ni­štvu i da je reč o bor­ci­ma “Azo­va” i Oru­ža­nih sna­ga Ukra­ji­ne.