Zašto tako željno pijemo pivo? Šta se dešava u našem telu kada ga popijemo? Tada možemo slučajno otkriti zvezdu u sebi, raskinuti sa značajnom osobom ili učiniti nešto smešno, a da ne shvatimo ozbiljnost situacije. Tek posle nekog vremena utičemo na ono što smo upravo uradili.
Ljudi su stvorili toliko vrsta piva da će sigurno svako od nas pronaći omiljeni ukus.
Pivo se često smatra jednim od najlakših alkoholnih pića. Naši ukusi (oni koji su odgovorni za gorke ukuse) odgovorni su za činjenicu da osećamo ukus piva. Oni šalju informacije u naš mozak o hrani koju jedemo.
Ukus piva oslobađa supstance u mozgu zbog kojih želimo da ga pijemo više. Pivo izaziva povećanu proizvodnju dopamina (supstance odgovorne za naš osećaj zadovoljstva) u našem mozgu. Ne zaboravimo da je pivo i dalje alkohol, možda nije jako, ali ipak alkohol.
Pivo ometa komunikacione puteve mozga i može da utiče na način na koji primamo i obrađujemo informacije, pokazala je studija objavljena u časopisu Tehnology.
Neka istraživanja pokazuju pozitivan efekat piva na bubrege i ishranu tela zbog diuretičkih svojstava. Ispijanje piva može, na neki način, da spreči stvaranje kamena u bubregu; u stvari, pivo nema lekovita svojstva. Takođe povećava naš apetit.
Konzumiranje alkohola remeti metabolizam masti i uzrokuje nakupljanje masti, što povećava rizik od razvoja drugih stanja – na primer, dijabetesa.
Pivo nam može pružiti određene sastojke – sadrži vitamine B, kalcijum, gvožđe, fosfor, magnezijum, kalijum, natrijum i cink, ali nije primarni izvor ovih sastojaka, pa je njegova konzumacija nepotrebna.
Pivo ne sadrži holesterol i takođe može poboljšati nivo holesterola kod ljudi koji ga konzumiraju. Naravno, uprkos pozitivnom uticaju piva na naš organizam, ne treba ga konzumirati prečesto, kao ni u većim količinama.
Prekomerna konzumacija piva može naneti štetu organizmu – povećava rizik od razvoja brojnih bolesti – na primer, ateroskleroze, disfunkcije jetre, problema sa pankreasom ili čak moždanog udara zbog sadržaja alkohola.asti, što povećava rizik od razvoja drugih stanja – na primer, dijabetesa.
Pivo nam može pružiti određene sastojke – sadrži vitamine B, kalcijum, gvožđe, fosfor, magnezijum, kalijum, natrijum i cink, ali nije primarni izvor ovih sastojaka, pa je njegova konzumacija nepotrebna.
Pivo ne sadrži holesterol i takođe može poboljšati nivo holesterola kod ljudi koji ga konzumiraju. Naravno, uprkos pozitivnom uticaju piva na naš organizam, ne treba ga konzumirati prečesto, kao ni u većim količinama.
Prekomerna konzumacija piva može naneti štetu organizmu – povećava rizik od razvoja brojnih bolesti – na primer, ateroskleroze, disfunkcije jetre, problema sa pankreasom ili čak moždanog udara zbog sadržaja alkohola.
