Ono što brine roditelje, ali i pedagoge, jeste da deca mlađeg uzrasta malo ili uopšte ne čitaju. Današnja deca ne čitaju – ova fraza često se pojavi u dnevnoj štampi, propraćena rezultatima najnovije studije koja ukazuje na zabrinjavajuće razmere krize čitanja.
“Svaki treći nije pročitao nijednu knjigu”, “samo četiri odsto mladih čita u slobodno vreme”, “skoro 40 odsto srednjoškolaca nikada nije bilo u biblioteci”, “PISA testiranje pokazalo da polovina đaka iz Srbije nema sposobnost za čitanje i razumevanje napisanih tekstova”.
– Danas deca sigurno manje čitaju u odnosu na prošle generacije – smatra Slobodan Vladušić, kritičar, esejista i romanopisac.
Prema njegovim rečima za to postoje i neki objektivni razlozi: ranije je knjiga bila spremište priča i izvor virtuelnih svetova, a danas su to i televizija sa desetinama kanala i video igre. Dakle, navodi on pojavila se konkurencija koja je zavodljivija, jer zahteva manju količinu napora, umesto da čitate i zamišljate, sada je dovoljno da samo gledate.
Priče i bajke za laku noć lagano postaju stvar prošlosti. Najnovije ankete pokazuje kako se deca sve teže uživljavaju u njih. Sposobnost dece da se usredsrede je u opadanju, pa se tako smanjuje i sam užitak u čitanju. Do ovih saznanja istraživači su došli u ispitivanju koje su sproveli među roditeljima i nastavnicima.
Svaki četvrti roditelj priznao je da nikada ne čita priče deci ili to ne radi češće od dva puta godišnje. Roditelji, takođe, uočavaju kako su njihovi klinci sve više zainteresovani za aktivnosti koje uključuju ekrane, bilo za gledanje televizije, kompjuterske igrice ili surfovanje internetom.
