Nedugo nakon uspešnog ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, iznenađujućom brzinom i žestinom planuo je sukob dve vladajuće stranke u Crnoj Gori — URA Dritana Abazovića i Demokratske Crne Gore koju predvodi predsednik parlamenta Aleksa Bečić.
Retorika koja prati sukob dve stranke vladajuće koalicije je takva da je posle nje teško zamisliti da vladajuća većina može da opstane, napominje glavni urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović. Iako je, kako dodaje, Crna Gora u tom pogledu zemlja čuda, pa se u političkom smislu događaju stvari koje su drugde nezamislive.
Sukob URA i demokrata održava Mila u životu
– Nema nikakve sumnje da je novi front između demokrata i URA, imajući na umu i onaj višemesečni, dugotrajan sukob između premijera i Demokratskog fronta, nešto što faktički i bukvalno drži Đukanovića i DPS na nogama i u političkom životu – smatra Vukadinović.
Nakon događaja na Cetinju stekle su se sve pretpostavke da Đukanovićeva vlast bude definitivno slomljena, a da neke od perjanica DPS-a budu i procesuirane. Međutim, to ne da se nije dogodilo, već je Crna Gora ušla u još jedan tragičan i besmislen sukob, koji je ispočetka delovao kao sukob oko toga ko će poneti više zasluga zato što je kriza na Cetinju uspešno prebrođena, ali sve je poprimilo gotovo patološke dimenzije posle kojih stvari teško mogu biti vraćene u bocu, dodaje on.
Politička korist za Đukanovića je nesumnjiva, prema Vukadinovićevim rečima, ali koliko će mu sukob na relaciji Bečić—Abazović pomoći da se vrati u političku arenu, nije u potpunosti siguran. Ipak, propuštena je šansa da se posle drugog političkog nokdauna u godinu dana Đukanović u potpunosti politički porazi.
– Umesto da bude politički leš, Đukanović je sada ponovo neko ko se pita i ko će se pitati u narednom periodu, pogotovo ako kriza nastavi da se kreće pravcem u kome očigledno ide. Uz sve rezerve koje treba da imamo znajući sa kim imamo posla, kako stvari na crnogorskoj političkoj sceni stoje i kako se često menjaju, ovo bi moralo dovesti do vanrednih izbora. A tu se, pored toga što DPS ima neke šanse, mada mislim ne preterane, Đukanović ponovo u značajnoj meri pita kao predsednik i što je najvažnije, što te slike i poruke, ta polemika i te teške reči demorališu do pre godinu dana opoziciono, a sada biračko telo stranaka vladajuće koalicije – tvrdi Vukadinović.
Tokom krize oko ustoličenja mitropolita politički je profitirao premijer Krivokapić, dok su tokom, kako Vukadinović kaže, krvoliptanja između Krivokapića i Demokratskog fronta profitirali i URA i demokrate. Pitanje je ko će profitirati u njihovom obračunu.
– To jeste, u velikoj meri, borba za biračko telo. Ne treba to smetnuti s uma, to je sigurno bitan motiv, možda i primaran. Mada mislim da u ovom konkretnom slučaju ima i još ponešto što zadire u bezbednosne sfere i uplive i borbu za naklonost nekih ambasada i spoljne podrške. Ali ključni razlog je borba za isto ili slično biračko telo. Mislim da, kao i u sukobu premijera i DF-a, koristi nema ni za jednu stranu, ima samo štete – zaključuje Vukadinović.
U slučaju izbora, gubitnik je URA
U trenutku kada je kriza u Crnoj Gori zahvatila više nivoa vlasti, sukob URA i demokrata ne može toliko da pomogne Đukanoviću, koliko da podeli i skrene pažnju sa glavnog problema, s obzirom da je do skoro pažnja bila usmerena samo na ekstremizam koji je Đukanovićeva stranka pokazala na Cetinju, smatra politički analitičar iz Podgorice Luka Radonjić. Izvesno je da DPS-u ozbiljno pada rejting — godinama građen njihov imidž kao stranke mira i stabilnosti događaji na Cetinju pretvorili su ih u potpunu suprotnost.
Kada je u pitanju sukob između URA i demokrata, on je jedan od primera složenih i komplikovanih odnosa unutar nove većine, što je karakteristično za sve tranzicione faze, pa i za crnogorsku političku scenu, dodaje Radonjić, a ko su u tom sukobu dobitnici, a ko pobednici, rano je iznositi zaključke. To, prema njegovim rečima, zavisi od raspleta.
– Kada bi, recimo hipotetički, sutra bili izbori, odnosno ako bi ova kriza proizvela nove izbore, gubila bi URA, koja bi morala da se bori za cenzus. Demokrate stoje prilično čvrsto i stabilno. Na duže staze, mislim da je URA, kao manjoj stranci centra, potrebno da ostvari bolju komunikaciju sa većim činiocima političkog centra – smatra Radonjić.
Percepcija javnosti kada je reč o premijeru Krivokapiću da su demokrate jedine zadržale principijelnu poziciju, jer jedine do sada nisu pretile obaranjem vlade — takva pozicija kod birača je prepoznata kao principijelan stav. Sa druge strane, URA je, objašnjava on, sukobom sa demokratama ušla u kontradikciju. Kada je u pitanju bila smena ministra Vladimira Leposavića, stav URA je bio da ga je ministar postavio i da o njegovoj smeni on treba i da odlučuje, podseća Radonjić.
– Sada imamo skoro identičnu situaciju, gde to Krivokapić, istina još uvek nezvanično, isto to traži od ministra unutrašnjih poslova. Abazović umesto da se drži principa koji je imao u slučaju Leposavića, ne samo što to odbija, nego čak preti rušenjem vlade. Tu se, dakle, locira jedna ozbiljna neprincipijelnost kada je u pitanju URA i u tom smislu reakcije su negativne. Kada govorimo o internet portalima, javnosti uopšte, posebno o društvenim mrežama koje su u Crnoj Gori postale važan faktor, velika većina je kritički nastrojena prema URA i njihovom aktuelnom ponašanju – objašnjava on.
Istorijat odnosa URA i Demokratske Crne Gore nije dug, bogat i posebno složen — saradnja počinje sa formiranjem koalicije „Ljudi za XXI vek“ pred lokalne izbore u Podgorici u maju 2018. Ovaj, prema Radonjićevim rečima, pokušaj objedinjavanja mlađih, građanističko-crnogorski orijentisanih snaga osvojio je drugo mesto po broju glasova u glavnom gradu Crne Gore, ali rezultat nije bio zadovoljavajući.
Od tada odnosi između dve stranke nisu na posebno dobrom nivou, ali među njima nije bilo klasičnog političkog sukoba, kakav su demokrate imale sa DF-om, ili DF sa URA. Sadašnji sukob, kaže Radonjić, treba posmatrati kao borbu za glasače.
– Ne možemo kazati da idu na potpuno isto biračko telo, ali jedan deo je vrlo sličan. To su ipak stranke centra, građanske stranke, kada je u pitanju biračko telo, crnogorske stranke i moguće je da je konkurencija tinjala i da je sada, u ovoj fazi političke krize, kako to obično biva u praksi, došla do izražaja – ističe on.
Takođe, moguće je da URA želi da zadrži ekskluzivnost i da bude jedina članica vladajuće koalicije, čiji je politički lider ujedno i član vlade, dodaje Radonjić. Podsećamo, nijedan drugi ministar, uključujući i premijera, ne pripada nijednoj stranci, mada se, prema rečima našeg sagovornika, u crnogorskoj javnosti spekuliše da je više od polovine ministara naklonjeno URA.
URA koja nije klasična partija, ima komotniju poziciju od drugih članica vladajuće koalicije, da predlaže nestranačke ljude koji su joj naklonjeni i moguće je da njeno vođstvo ima strah od boljeg pozicioniranja demokrata, čime bi ekskluzivitet URA bio ugrožen, zaključuje Radonjić.
Sukob dve članice vladajuće koalicije koje su ostale verne vladi Zdravka Krivokapića, nakon što je ovaj ušao u sukob sa Demokratskim frontom nakon smene ministra pravde Vladimira Leposavića i usvajanja Deklaracije o Srebrenici, karakterišu teške reči, vređanja i međusobne optužbe za opstrukciju izbora novog Tužilačkog saveta, pokušaje smene ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića, kao i lidera URA Dritana Abazovića da će oboriti vladu ukoliko Sekulović bude smenjen. Uz to, demokrate optužuju URA da je odbila da potpiše inicijativu za smenu Mila Đukanovića.
A sve je počelo upravo onako kako je naveo Đorđe Vukadinović — borbom za to ko će pokupiti najviše zasluga za sprovođenje akcija protiv ekstremista koji su 5. septembra organizovali nemire protiv ustoličenja mitropolita Joanikija.
