Ambasador Ruske federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da dijalog Beograd–Priština uz posredovanje EU i dalje ima potencijal, ali da njegova “filozofija” zahteva korigovanje u pravcu veće objektivnosti.
On je u autorskom tekstu za prištinsko “Jedinstvo” rekao da je glavni imperativ ostvarivanje svih Briselskih sporazuma, počev od potpunog formiranja ZSO, od strane privremenih institucija samouprave na Кosovu.
– Samo na taj način pokrajinske ‘vlasti’ će dokazati svoju sposobnost da se dogovaraju, početi sa izgradnjom međuetničkog poverenja. S tim u vezi pozivamo spoljne partnere Prištine, pre svega iz zemalja EU, da to razjasne svojim štićenicima. Da naglase apsolutnu neprihvatljivost jednostranih mera struktura kosovskih Albanaca, tim pre pokušaja primene sile protiv srpskog stanovništva. Da podvuku da za dogovore o posebnim temama, kao što su rasvetljavanje sudbina nestalih, energetika ili kretanje saobraćaja preko administrativne linije, neophodne su stručna priprema pozicija, usmerenost prema kompromisu, depolitizacija tehničkih aspekata – rekao je Bocan – Harčenko.
On je ocenio da ti obavezni elementi Prištini hronički nedostaju i da bez njih ona sve dublje ulazi u ćorsokak i pokazuje svoju neodrživost.
Kako je rekao Briselski dijalog je pokrenut uz odobrenje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija čime je pojačan njegov legitimitet i politički potencijal, ali da to predviđa odgovornost posrednika i učesnika, što Beograd potpuno shvata.
– Što brže rukovodstvo privremenih institucija samouprave u Prištini razume štetnost svoje opstrukcije normalnog dijaloga sa Beogradom, to više prilika će se pojaviti za ‘oživljavanje’ rešavanja kosovskog pitanja”, rekao je on I dodao da je ruska strana spremna da I ubuduće doprinosi razvoju tog procesa na čvrstoj međunarodno-pravnoj osnovi, definisanoj u Rezoluciji 1244 SB UN.
Ruski ambassador je ocenio i da je u porastu turbulentnost u međunarodnim odnosima, izazvana pokušajima Zapada da preokrene objektivan proces formiranja policentričnog svetskog uređenja, nametne neki ”poredak zasnovan na pravilima” umesto opšteprihvaćenih međunarodno-pravnih normi, a da je Kosovo jedan od terena na kome pokušavaju da se primene ta pravila.
– U tim uslovima, kao i pre, nema progresa u rešavanju kosovskog pitanja. Iako je održano nekoliko rundi dijaloga Beograd – Priština, nije uspelo da se razrade rešenja za otvorena praktična pitanja. Mogućnosti za ”izgradnju mostova” su po koji put propuštene: rukovodstvo privremenih institucija samouprave na Кosovu i dalje izbegava konstruktivne pregovore – smatra Bocan–Harčenko.
Kako kaže, umesto da ispolje dobru volju, kosovski Albanci ističu nove veštačke zahteve, vrše ozbiljne provokacije uz primenu sile na severu pokrajine, gde žive Srbi.
Dodaje da je, u poređenju sa 2020. godinom više nego dvostruko porastao broj napada na nealbansko stanovništvo i njegovu imovinu, a ugrožene su pravoslavne crkve i manastiri, a i oni sa liste Svetske kulturne baštine UNESКO-a.
– Destabilizovali su situaciju upadi prištinskih specijalnih jedinica na administrativnu liniju između Autonomne Pokrajine Кosovo i Metohija i centralne Srbije u septembru ove godine, u gradove naseljene kosovskim Srbima u oktobru ove godine – rekao je on i dodao da su Moskva i Beograd odlučno osudili te akcije i solidarno se založili za rešavanje svih postojećih problema mirnim putem dijaloga.
