U drevnom kompleksu u Gizi, na levoj obali Nila, nalazi se – Velika sfinga.
U drevnom kompleksu u Gizi, na levoj obali Nila, uz piramide i druge hramove, nalazi se spomenik podjednako impresivan i simboličan za istoriju Egipta – Velika sfinga.
Iako su se sfinge javljale u umetnosti širom drevnog sveta, ova kolosalna statua ostala je najpoznatiji prikaz ovog mitskog bića.
Isklesana iz jednog komada krečnjaka, Velika sfinga je visoka 73,5 metra i nekada je bila potpuno prekrivena bojom. Zajedno sa Keopsovom, Kefrenovom i Mikerinovom piramidom, Velika sfinga deo je velike nekropole u Gizi.
Šta je sfinga?
Sfinga je mitološko biće koje se pojavljuje u nekoliko različitih drevnih kultura. Obično se prikazuje sa glavom čoveka, sokola, mačke ili ovce i telom lava sa krilima sokola. Međutim, njen izgled varira u zavisnosti od regiona.
U starogrčkoj priči o Edipu, sfinga je zastrašujuće stvorenje koje bi pojelo onoga ko ne ume da reši njenu zagonetku. I dok je sfinga u Grčkoj predstavljana kao zla i sa glavom žene, egipatska sfinga je prikazivana sa glavom muškarca i predstavljala je dobru silu.
Rana istorija Velike sfinge
Velika sfinga je najstarija i najveća skulptura nastala tokom Starog kraljevstva (oko 2686 – 2181 p.n.e.), koja se naziva i “doba piramida”.
Ovo biće sa glavom čoveka i telom lava i kraljevski ukras za glavu.
Većina egiptologa misli da je sagrađena oko 2500. godine pre nove ere za faraona Kefrena, pa čak i po uzoru na njega. Međutim, nema dokaza o tome šta je bila prvobitna namera monolita.
Pretpostavlja se čak i da je u nekom trenutku, tokom perioda klasične antike, hiljadama godina nakon izgradnje – zbog sličnosti sa mitološkim bićem nazivana sfinga.
Ponovno otkrivanje i restauracija
Stotinama godina nakon izgradnje, Velika sfinga i ostatak nekropole u Gizi zatrpani su peskom i zaboravljeni. Nekoliko faraona, uključujući Tutmozisa IV i Ramzesa II Velikog, pokušavali su da iskopaju to mesto, ali bez uspeha.
Tek 1800-ih godina Velika sfinga, koja je do vrata bila zatrpana peskom, doživela je svoje prvo moderno arheološko iskopavanje.
Predvođen Italijanom Đovanijem Batistom Kaviglijom, tim je uspeo da očisti dovoljno peska da otkrije grudi sfinge. Iskopavanja su nastavljena tokom celog 19. veka, da bi tek 1925. godine bila potpuno otkopana.
Kako je Velika sfinga ostala bez nosa?
Tokom istraživanja Velike sfinge, arheolozi su došli do zaključka da je nos uklonjen namerno.
Postoji zabluda je da je Napoleonova vojska uništila nos Velike sfinge, međutim, ilustracije iz 17. veka dokazuju da je nos nedostajao mnogo pre Napoleonovog dolaska. U stvari, savremeni arheolozi veruju da je uklonjen negde između 3. i 10. veka nove ere. Razlog zašto se to dogodilo se, nažalost, još uvek ne zna.
