Šta predstavlja badnjak i kakva je njegova simbolika?

Tanjug

Badnjak odnosno hrastovo drvo na Božić ima dve simbolike. Jedna je vezana za srpsku mitologiju i religiju pre primanja hrišćanstva, a druga potiče iz hriščanskog tumačenja. 

Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.

Paganska simbolika badnjaka kaže da badnjak predstavlja božanstvo koje se spaljuje da bi ponovo oživelo. On je u vezi sa kultom pokojnika. Pogotovo što je trpeza posna, služi se na slami i ne posprema se tri dana već samo dodaje, jer je to svojevrsna gozba namenjena precima.

Autori ističu posebnu ulogu badnjaka kao neku vrstu zaštitnika ognjišta. Badnjak je povezan sa sunčevim ciklusom i potiče iz kulta poštovanja sunca. Spaljivanjem hrasta (svetog drveta) se iz vatre rađalo novo sunce i zato je proslavljano u krugu ognjišta.

Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak, jer je obavezno da ide neko ko je mlad.

Drvo koje se bira za badnjak je skoro uvek mladi hrast ili cer. Veoma retko, ako je takav predeo, bira se jela ili bor. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća kao da se radi o živoj osobi:

„Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić„.

Prema badnjaku se pravoslavni vernici u Srbiji odnose kao prema božanstvu – prinose mu žrtve u vidu žita, vina i meda i pozdravljaju ga, prenosi RTV.

Badnjak se ne vezuje samo za Badnji dan, već on ponegde gori i na dan Božića, kada položajnik udara po njemu žaračem ili granom, prizivajući tako sreću i napredak porodice – da budu jednaki kao varnice.