Fridrih Merc, šef nemačkih konzervativaca iz Hrišćanskodemokratske unije (CDU) i sestrinske Hrišćanskosocijalne unije (CSU), pobedio je na prevremenim izborima u toj zemlji i sprema se da preuzme kontrolu nad najvećom privredom Evropske unije.
“Politiko” u opširnoj analizi navodi da još nije jasno kako će nova nemačka vlada da izgleda niti koliko će Merc biti u stanju da preoblikuje nemačku politiku onako kako njemu odgovara.
Briselski sajt ocenjuje da će verovatno proći nedelje pre nego što se u koalicionim pregovorima između Mercove CDU/CSU i drugih stranaka postigne sporazum i on postane kancelar.
Navodi se da, ipak, jedna stvar deluje izvesno: Merc će Nemačku povesti u smeru drugačijem od onog pod dosadašnjim kancelarom Olafom Šolcom.
Možda taj smer neće ličiti ni na Nemačku kakvu je Angela Merkel, takođe iz CDU, vodila 16 godina, sve do 2021.
“Politiko” podsjeća da je prošlog meseca Merc neuspešno pokušao da u nemačkom parlamentu progura nove mere vezane za migraciju uz podršku ultradesničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). To je bilo jasno odstupanje od obećanja Merkelove o prihvatu izbeglica.
Od mogućeg zaokreta u dugogodišnjoj nemačkoj politici prema nuklearnoj energiji do oštrijeg stava prema Kini i planova za ponovno jačanje nemačko-francuske osovine kako bi se podstakla trgovina unutar EU, Merc bi mogao da uzdrma političku scenu Nemačke i takođe, jednim potezom, cele Evropske unije.
Briselski medij je naveo šta Mercova pobeda na izborima u Nemačkoj znači za Evropu.
Odbrana
Dva dana pre izbora Merc je upozorio da Evropa mora da se pripremi za mogućnost da SAD pod predsednikom Donaldom Trampom više neće bezuslovno podržavati zajedničku odbranu u okviru NATO.
– Moramo da se pripremimo za mogućnost da se Tramp više neće bezuslovno pridržavati obaveze zajedničke odbrane NATO. Moramo da razgovaramo sa Britancima i Francuzima, dvema evropskim nuklearnim silama, o tome može li nuklearna bezbednost iz Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske takođe da važi i za nas – rekao je Merc u intervjuu za nemačku televiziju, dajući do znanja da bi Nemačka mogla da zatraži nuklearnu zaštitu od evropskih saveznika.
Merc je obećao i širenje nemačke odbrambene industrije, a od njega se očekuje da brzo ispuni ranije dato obećanje o ukidanju Šolcove blokade na slanje dalekometnih krstarećih raketa “taurus” Kijevu kako bi ih Ukrajina koristila za napade na ruske ciljeve.
Jedna od glavnih tema njegovih prvih nedelja na mestu kancelara biće to kako Berlin planira da prikupi novac za širenje 100 milijardi evra vrednog fonda, koji je dogovoren pod Šolcovom vladom, za modernizaciju opreme Bundesvera.
Taj fond je već raspoređen i novac iz njega trošiće se do 2027. na ogromne programe nabavki, što otvara pitanje kako Berlin planira da ispuni svoje obaveze prema NATO iz konvencionalnog državnog budžeta, što je Merc obećao da će učiniti u budućnosti.
– Možda ćemo ponovo morati da povećamo cilj od dva odsto i moramo da se za to pripremimo – rekao je Merc o planovima za dalje povećanje cilja NATO, s obzirom na to da je Tramp pozvao na postizanje cilja od pet odsto.
Energetika
Poslednjih nekoliko godina nemačka energetska politika bila je usmerena na ubrzano ulaganje u obnovljive izvore energije, zatvaranje nuklearnih reaktora i obezbeđivanje snabdevanja gasom iz inostranstva kako bi se zamenile ruske isporuke.
Mercovi demohrišćani su se i obavezali da će “dosledno koristiti obnovljive izvore energije, sve njih”.
Međutim, njegova politička porodica, Evropska narodna partija koja pripada desnom centru, protivi se ciljevima EU vezanih za “zelenu” energiju.
U međuvremenu, Merc je zauzeo topliji stav prema nuklearnoj energiji od Šolca, čime dovodi u pitanje dugogodišnji nemački tabu o atomskoj energiji.
Iako je malo verovatno da će zemlja ponovno otvoriti zatvorene reaktore, blaži nuklearni stav Berlina mogao bi da pomogne pronuklearnim državama da uvere Brisel da atomsku energiju tretira više poput obnovljivih izvora energije.
Merc je takođe izjavio da želi da ukine Zakon o energetskoj efikasnosti zgrada, koji ima za cilj ubrzanu primenu čistih sistema grejanja, što bi mogao da bude signal skepticima “zelene” politike u Evropi.
Borba protiv klimatskih promena
Vlada sa Mercom na čelu staviće manji naglasak na borbu protiv klimatskih promena u odnosu na koaliciju predvođenu Šolcom.
Tokom predizborne kampanje Merc je izrazio zabrinutost zbog uticaja klimatskih politika na biznis i obećao da će privredni rast staviti iznad svih drugih prioriteta, a uz to je i pozvao na povlačenje niza više propisa EU vezanih za “zelenu” energiju.
“Politiko” navodi da i pored toga zagovornici “zelene” politike izražavaju nadu da će se Mercov retorički čekić po tom pitanju pretvoriti u lagani čistač za prašinu.
Navodi se da predstavnici industrije generalno gledano žele manje birokratije, ali i doslednu politiku. Industrijski podsticaji mogu da se koriste kako bi kompanije postale “zelenije” i efikasnije.
– To neće da rade u ime klimatske politike. U redu. Ako je to za njih ekonomska politika. U redu – kazala je briselskom sajtu Linda Kalher, izvršna direktorka tink tenka “Strategic Perspectives”.
