Nuklearni arsenal Kine će se bar dvostruko uvećati u narednih 10 godina, navodi se u godišnjem izveštaju Pentagona o vojnoj moći Kine.
„Tokom naredne decenije predviđa se da će se arsenal nuklearnih bojevih glava Kine, koji se trenutno procenjuje na nešto više od 200 jedinica, povećati bar dvostruko, u vezi sa širenjem i modernizacijom kineskih nuklearnih sila“, navodi se u izveštaju američke vojske.
Takođe se navodi da u bliskoj budućnosti Kina namerava da napravi nuklearno oružje koje neće zaostajati za modelima koje razvijaju SAD i Rusija.
„Kina, verovatno, namerava da pravi nove nuklearne bojeve glave i sisteme za isporuku, koji će u najmanju ruku biti podjednako efikasni, pouzdani i izdrživi kao i pojedine bojeve glave i sistemi za isporuku koji se sada prave u SAD i Rusiji“, navodi se u izveštaju koji je predat na razmatranje američkom Kongresu.
Stratezi Ministarstva odbrane SAD imaju određene sumnje kada je reč o tome da li će Kina i u budućnosti ostati privržena obavezi da ne upotrebi prva nuklearno oružje.
Oni ističu da su „pojedina vojna lica“ u Kini javno predlagala da se razmotre opcije kada bi Peking mogao da primeni prvi nuklearno oružje, na primer, u situaciji kada „napad sa primenom nenuklearnog naoružanja preti da uništi nuklearne snage Kine, kao i sam režim“. U Pentagonu priznaju da trenutno nema dokaza da je rukovodstvo Kine donelo odluku da promeni kurs u tom pravcu.
U izveštaju se takođe navodi da Kina razmatra mogućnost formiranja novih vojnih baza u inostranstvu.
„Kina, verovatno, ima u vidu Mijanmar, Tajland, Singapur, Indoneziju, Pakistan, Šri Lanku, UAE, Keniju, Sejšele, Tanzaniju, Angolu i Tadžikistan kao mesta za razmeštanje vojno-logističkih objekata Narodnooslobodilačke armije Kine“, precizirano je u saopštenju.
Takođe se navodi da Kina teži da razvije potpuniju osnovnu infrastrukturu i logistiku u inostranstvu, kako bi Narodnooslobodilačka armija Kine mogla da projektuje vojnu moć na velikim udaljenostima.
Sa druge strane, zamenik pomoćnika šefa Pentagona za kineska pitanja Čed Sbradžia je izjavio da je Vašington spreman da se dogovara o pitanjima kontrole naoružanja, prvo sa Moskvom, a zatim i sa Pekingom.
