Posle gotovo 50 godina članstva u Evropskoj uniji, Ujedinjeno Kraljevstvo započinje 1. januara 2021. novo poglavlje.
Očekuje li Ujedinjeno Kraljevstvo nakon izlaska iz EU fantastična budućnost, kako obećava konzervativni premijer Boris Džonson, ili opasan skok u nepoznato, kako strahuju protivnici Bregzita?
Šta će se promeniti 1. januara?
Ujedinjeno Kraljevstvo službeno je napustilo Evropsku uniju 31. januara, ali do 31. decembra na snazi je prelazno razdoblje tokom kojeg mora poštovati evropska pravila.
Od 1. januara 2021. zemlja će biti nezavisna, bilo to dobro ili loše. Hoće li to biti s novim sporazumom o trgovini sa EU ili bez njega, znaće se u danima koji dolaze jer teški pregovori ulaze u završnicu.
Razlaz bez dogovora značio bi trgovinski haos, ponovno uvođenje carina i čak možda nestašicu hrane ili lekova. Ali čak i ako se dogovor postigne, britanski izvoznici moraće da ispunjavaju mnoštvo dokumenata da bi dokazali da njihova roba sme da uđe na evropsko tržište.
Šta je to “globalna Britanija”?
London u sklopu koncepta “globalne Britanije” tvrdi da želi ponovo da ojača partnerstva sa ostatkom sveta, prvenstveno sa svojim “najbližim i najvažnijim partnerom” Sjedinjenim Američkim Državama, kako ističe Džohson. Ali, kako navodi Frans pres u svojoj analizi, Džonson je izgubio važan adut zbog poraza velikog pobornika Bregzita Donalda Trampa na predsedničkim izborima.
Uz to, pandemija koronavirusa teško je pogodila zemlju i uzrokovala ekonomsku krizu, dovodeći u pitanje Džonsonova obećanja o svijetloj budućnosti. Srž ideje “globalne Britanije” jeste da se Britanija ne zatvara u sebe, nego da se okrene spolja i sklopi sporazume o slobodnoj trgovini širom sveta.
Džo Bajden je irskog porekla…
Na izborima u decembru 2019. program Borisa Džonsona bio je da “sprovede Bregzit” i da se potom posveti prioritetima Britanaca, prvenstveno javnim uslugama. Zamisao je bila da se napori i ulaganja usmere u regione koji nisu profitirali od rasta Londona koji se temelji na finansijskom sektoru.
Taj program modernizacije zemlje putem novih ulaganja stavljen je na led zbog pandemije.
Predviđa, između ostalog, drugu liniju brze železnice HS2 koja će povezivati London, Birmingem, Mančester i Lids. Vozovi će voziti brzinom od 360 kilometara na sat. Prva brza železnička linija povezuje London s tunelom ispod La Manša od sredine 2000-ih.
Vlada uverava da ostaje pri svojim dugoročnim ciljevima i da će novac koji je do sada bio uplaćivan Evropskoj uniji biti bolje potrošen na britanskom tlu. Ona obećava da neće prekoračiti više svojih “crvenih linija” i da trgovinski sporazumi neće biti sklopljeni na štetu nacionalnog zdravstvenog sistema niti poljoprivredno-prehrambenih normi.
Da bi sklopili trgovinski sporazum, Vašington bi mogao da prisili London da pristane na istu vrstu ustupaka poput onih koje je dogovorio sa drugim zemljama.
Ne treba zaboraviti ni da bi se novoizabrani američki predsednik demokrata Džo Bajden, koji je irskog porekla, mogao usprotiviti planovima Borisa Džonsona da čvrsto veže Severnu Irsku uz Veliku Britaniju uprkos odredbama dogovorenim s Briselom, zaključuje se u analizi Frans presa.
