Šta Nemačka želi s novom inicijativom u BiH?

pixabay.com

“Ne bi trebalo očekivati da Kristijan Šmit preko noći promeni BiH”, kaže analitičar iz Nemačke Nenad Radičević.

Kritičari Valentina Incka odmah su počeli da likuju. Na čelo Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR), koji je u proteklih nekoliko godina, kako tvrde mnogi od njih, igrao sve sporedniju ulogu na sve užarenijoj bosanskohercegovačkoj političkoj sceni, doći će izvesni Nemac. I to ne bilo kakav, već produžena ruka i čovek od poverenja Angele Merkel.

Slavlje, makar u jednom delu BiH, moglo je da počne. Dok su nezadovoljnici radom OHR-a Incku po društvenim mrežama pisali otpremnice u penziju u hladovini bečkih parkova, Kristijanu Šmitu počeli su prostirati crveni tepih, kao vitezu na belom konju koji će, kao budući visoki predstavnik međunarodne zajednice, u Bosnu i Hercegovinu konačno uneti red. I to ne bilo kakav, već onakav kakvim ga vide Nemci.

Čekali pobedu Bajdena

Ali, da li će to, zaista biti tako, ukoliko Šmit, zvanični kandidat Nemačke za mesto budućeg lidera OHR-a, bude izabran za visokog predstavnika?

Na ta pitanja, čini se, konkretan odgovor može dati samo vreme, ali, uspeh “novog jahača mrtvog konja”, kako je nemački “Frankfurter algemajne cajtung”, s upitnikom na kraju, opisao Šmitovu moguću novu ulogu u BiH, zavisiće od mnogih faktora.

Šta zaista želi Nemačka, čiju podršku ima, kakav je zvanični stav Evropske unije, šta je s Rusijom, a šta sa SAD… samo su neka od pitanja bez odgovora, a od njih bi, valjda, trebalo da zavisi i to koliko će tvrd stav Šmit moći da zauzme u BiH.

Nenad Radičević, analitičar sa adresom u Nemačkoj, kaže da je u Berlinu ideja o kandidaturi Kristijana Šmita prisutna već dugo, ali da je konačna odluka zavisila od ishoda američkih izbora. Sada, posle pobede Džoa Bajdena nad Donaldom Trampom, ideja je mogla da počne sa konkretizacijom, sa očekivanjem da Nemačka dobije podršku SAD za aktivnosti u ovom delu Balkana, za koji Tramp nije gajio prevelik interes.

– Šmitovim izborom zvanični Berlin želi da ima direktan uticaj na, prema njihovom mišljenju, najtrusniji deo Zapadnog Balkana. Neizvesnost koju je doneo Tramp, čini se, navela je Angelu Merkel da osigura da ne dođe do nekakvog eksperimentisanja u BiH, već da se postigne stabilnost po svaku cenu. To je zapravo njena politika za ceo Balkan. Dolaskom Bajdena u Belu kuću, u tome će sada imati i podršku SAD – kaže Radičević.

Odani vojnik Angele Merkel

Opisujući Šmita, tvrdi da se radi o političaru koji “ne upada previše u oči”, niti nastoji da pokaže političku moć koju mu daje funkcija. Nije grub u nastupima, već nastoji da diplomatski reši nesuglasice što, ipak, ne znači da će biti blag. Važi za “odanog vojnika” svoje partije ali i kancelarke Angele Merkel u čijoj trećoj vladi je bio ministar poljoprivrede – kaže Radičević.

– Ne bi me začudilo da Šmitova strategija bude da malim koracima kroz diplomatske razgovore iza zatvorenih vrata, ali i u uz eventualne nemačke investicije u BiH, podstakne lokalne lidere na dijalog i male pomake ka funcionalnijoj državi. Sve dok u tom njegovom delovanju ne bude upitan status Republike Srpske, on bi mogao i da izbegne direktni sukob sa Rusijom – zaključuje on.