Vesti
Milan Vlašić

Baba me uvek pobeđivala u monopolu (ne, nije to bila moja baba, monopol nije moja igra, nije ovo ni moja priča, ali poruka jeste).

Sa zadovoljstvom mi je odnosila sav novac, fabrike, kuće, dolare… Bila je pravi majstor te igre.

Njeno zadovoljstvo je bilo veliko, možda i veće od moje tuge što me je tako bezdušno pobeđivala. Na kraju igre samo bi mi rekla “jednoga dana ćeš naučiti igru“.

Naučio sam igru

Došao je raspust i ja sam po čitav dan igrao monopol, spremao sam se da pobedim babu. Potpuno sam se posvetio da naučim igru. I naučio sam.

Bio sam spreman da prekršim i pravila, ali pobeda je morala biti moja. Na jesen smo baba i ja seli i zaigrali. Ovoga puta sam ja bio taj koji je odneo sve fabrike, kuće, svu imovinu.

Sa zadovoljstvom sam je gledao kako mi je davala svoj poslednji dolar i gubila igru, onu igru u kojoj je tako dominirala.

Onda je baba mirno rekla da ima još samo jednu stvar da me nauči. Gledao sam je nemo dok je objašnjavala da sve to mora – natrag u kutiju.

Ne samo da je govorila – ona je sve te firme, hotele, kuće, sav taj divni novac uzela i stavila u kutiju.

Bože, pomislio sam, pa to ništa u stvari nije moje. Igrači dođu i odu, sve te titule, odeća, vozila, nekretnine, čak i naša tela, sve to ide u kutiju i ja to sve na kraju izgubih.

Ništa od toga nije bilo moje, samo sam se malo igrao sa tim.

Za autentičnost priče ne garantujem, ali njenu poruku – potpisujem!

Cilj je sreća

Godine prolaze, a mi nikako da se složimo šta je to najvažnije u životu. Naravno sportski entuzijasti bi rekli da je fudbal najvažniji, ali će se ipak složiti da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu.

Šta je važnije od toga? Novac? Imovina? Zdravlje svakako, ali sav novac, sva imovina, svi prestižni poslovi, titule i zvanja imaju za cilj da se osećamo dobro.

Cilj svega i svih je da budu srećni. Sve ostalo su načini ili mi u stvari mislimo da su to načini da budemo srećni. Kažu da je mnogo srećniji zdrav prosjak od bolesnog kralja.

Albert i Mileva

Sticanje materijalnog ima za cilj da se osećamo sigurno i dobro, da nas to učini srećnim. A može li materijalno da nas učini srećnim?

Ako imamo više novca možemo da kupimo hranu. A smemo li mi tu veću količinu jesti? Smemo li više piti? U koliko soba možemo u isto vreme da budemo? Na koliko kreveta da spavamo?

Bojim se da te stvari nisu direktno vezane jer uglavnom možemo i da jedemo i da pijemo mnogo više nego što smemo iz zdravstvenih razloga. Novac tu nije problem čak i ako materijalno lošije stojimo. Sve je to relativno.

A znate li kako je Albert Ajnštajn objašnjavao teoriju relativiteta na primeru glavobolje?

Kaže da je sve relativno, jer na primer, ženu u jednom krevetu boli glava, dok je u drugom ne boli. Nadamo se da nije mislio na našu Milevu, svoju prvu suprugu.

Druženje s veseljacima

I za kraj poruka je da uvek nastojite da se osećate dobro, budite veseli i nasmejani, a kada niste, pozovite one prijatelje sa kojima vam razgovor prija, one koji su optimistični, one koji su nasmejani, one koji vas uvek oraspolože.

Izbegavajte društvo bilo koga ko priča negativno, ko priča o bolestima, o politici, o vestima, držite se onih koji pričaju viceve, onih koji hoće i znaju da zapevaju, onih koji znaju da sviraju, onih koji vole život.

Ni u kom slučaju nemojte da igrate monopol, posebno ne sa babama jer, one mogu da vas pobede, a ako i izgube, objasniće vam da to ionako ništa nije bilo vaše već da sve završava u – kutiji.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here