Šta nas čeka 2023. godine (3): Kosovo ostaje najveći izazov

Tanjug

Godina za nama ostaće upamćena kao godina velikog regionalnog sukoba u Evropi, ali sa globalnim posledicama. Sva je prilika da će sa istorijske distance 2022. biti posmatrana kao prelomna godina, čije posledice i razvoj događaja ćemo pratiti i u 2023. a možda i narednih decenija. Novu godinu ovoga puta svet nije dočekao sa vizijom raspleta i optimizma, naprotiv sa opravdanom zebnjom da će se postojeće protivurečnosti dodatno usložiti.

– U ovakvim nestabilnim okolnostima testira se snaga svakog sistema koliko je otporan na krize i koliko je sposoban da koliko-toliko dugoročno planira kako bi njegovo stanovništvo bilo što manje izloženo udarima i neizvesnostima. U tom smislu mogu slobodno da kažem da je Srbija među onim državama koje imaju najbolji odgovor na probleme koje nije izazvala, ali mora da ih rešava – rekao je ministar inostranih poslova Ivica Dačić i dodao da je Srbija, zbog toga što vodi samostalnu i nezavisnu politiku, izložena velikim pritiscima kojima se od nje traži da ne vodi računa o sebi, već o nekom drugom.

Pitanje Kosova ove godine biće najveći izazov za Srbiju. Dragomir Anđelković, politički analitičar kaže da Zapad usiljeno želi da to pitanje zatvori, kako bi Rusiji izbio argument da je Vašington 1999. razorio međunarodno pravo.

– Naravno, Zapad nema u vidu neko kompromisno rešenje za Kosovo, već pristanak Srbije na njegovu secesiju. Radi toga, vršićete na nas jak pritisak ove godine – kazao je on za “Vesti”.

Ipak, naš sagovornik ističe da su prošla vremena kad je Zapad mogao da na nas izvrši agresiju ili nam uvede sankcije.

– Stoga Srbija, osim ako se iracionalno ne parališe zbog pretnji, ima dovoljno prostora da istraje u odbrani Kosova. Uostalom, ako bi neko drugačije postupio, polazeći od našeg Ustava, počinio bi veleizdaju – rekao je Anđelković.

On podseća da su se i prethodnih godina dešavale neke bitne stvari, ali na žalost na štetu Srbije.

Sankcije Rusiji

Ove godine velika tema u Srbiji, koja se očekuje da bude razrešena, prema mišljenu analitičara je i pitanje sankcija Rusiji. Srpske vlasti za sada uvođenje sankcija odbijaju kategorički, ali se na tom polju pojačava pritisak Zapada. Dušan Spasojević, sa Fakulteta političkih nauka, mišljenja je da je ključna tačka kad će Srbija morati da uvede neke sankcije ukoliko dođe do nekog napretka u evropskim integracijama.

– Dokle god je u tom smislu situacija kao sada, nema nekog posebnog razloga da Beograd menja svoju odluku. Srbija je inače propustila tu priliku da se pridruži sankcijama i prosto to uvođenje sankcija sada, ili za nekoliko meseci, ne bi dalo očekivani rezultat – zaključuje Spasojević.

Prete nam novi sojevi

Iako je u septembru prošle godine američki predsednik Džo Bajden proglasio kraj pandemije u Sjedinjenim Američkim Državama, iz Svetske zdravstvene organizacije su upozorili da pandemija nije završena i da globalna vanredna situacija i dalje traje. U nedavnom obraćanju Tedros Adanom Gebrejesus, generalni sekretar SZO rekao je da oko 90 posto populacije ima neki oblik imuniteta, ali da je prerano govoriti o tome da je pandemija završena. “Još nismo stigli do kraja”, rekao je on.

Iako se koroni posvećuje sve manje pažnje u medijima i u svakodnevnom životu, virus je i dalje prisutan u svetskoj populaciji i nastavio je da mutira.

– Manjak nadzora, testiranja i vakcinacije i dalje stvara savršene uslove za pojavu zabrinjavajućeg novog soja koji bi mogao da izazove veliku stopu smrtnosti – rekao je šef SZO.

Nakon što je odlučila da da prestane sa politikom nultog procenta zaraze i drakonskim zatvaranjima ljudi i ukinula sve mere Kina je zabeležila vrtoglav rast broja zaraženih krajem prošle godine. Kineski zvaničnici sada tvrde da je epidemiološka situacija u Kini pod kontrolom i da se nazire kraj pandemije kovida.

Međutim, na drugoj strani sveta u Njujorku krajem 2022. nastala je nova podvarijanta virusa, kojoj su naučnici dali ime Kraken i koja se već raširila Evropom, Australijom, delovima Azije, a ovih dana stigla je i u Srbiju.

Kraken, novi podsoj omikrona je najprenosiviji i najzarazniji soj koji su naučnici ikada otkrili, a vešto izbegava i postojeća antitela u organizmu, koja su stečena usled prethodnih zaražavanja virusom korona, zbog čega su epidemiolozi veoma zabrinuti.