Godina za nama bila je teška, ali će 2023. biti još teža, jer turbulencije u velikim privredama vode čitav svet ka recesiji, smatraju stručnjaci. Od raspleta na globalnoj sceni zavisiće koliko će se kriza osetiti u malim ekonomijama. Glavni razlog za zabrinutost u Srbiji su očekivanja o padu ekonomske snage u polovini zemalja Evropske unije, kao najznačajnijem partneru.
Domino efekat
Rasplamsavanje kovida u Kini, rat u Ukrajini, inflacija, visoke kamatne stope. Domino efekat mogao bi trećinu sveta da uvede u recesiju ove godine. Ono što se bude događalo u Evropi neće zaobići ni Srbiju, smatra Mahmud Bušatlija, ekonomista i savetnik za razvoj i investicije.
– Ne treba očekivati ništa što se neće desiti u EU od koje zavisimo. Naša inflacija neminovno će zavisiti od stanja u Uniji – kazao je on za “Vesti”.
Bušatlija napominje da ima puno razloga da se veruje u ono što svi najavljuju, a to je da će ova godina biti mnogo teža nego 2022.
– Ali ako proaktivno pristupimo problemu, onda bi ovaj period trebalo da iskoristimo da planiramo dugoročne akcije, jer je neminovno da moramo da imamo dugoročnu politiku. Kratkoročne intervencije su opravdane samo onda kad postoji pritisak i kad pokušavamo da rešimo problem, pritom nevodeći računa da li će to rešenje naneti štetu nekom drugom sektoru u ekonomiji, a to je vrlo opasna stvar – kazao je on.
Naš sagovornik savetuje vrlo oprezno planiranje i kako ističe pre svega prioritete, a koji opet, bez dugoročnog plana ne mogu da se odrede.
– Moramo da znamo šta u kom periodu može da nam donese profit. Moramo naći projekte koji brzo donose profit, a to je pre svega hrana. Hrana je sada zlato, a da će tako biti pričalo se i pre 25 i više godina unazad. Proizvodnja hrane na globalnom nivou trenutno je manja od potreba i mi bismo tome morali da se posvetimo i akcenat da stavimo na poljoprivredu – kaže Bušatlija.
Spas u poljoprivredi
Dobrim planiranjem i pružanjem pomoći razvoju ovog sektora, kako naglašava, država u vrlo kratkom roku može da udvostruči poljoprivrednu proizvodnju.
– Akcenat bi u ovoj godini trebalo da se stavi na poljoprivredu, jer ona u kratkom roku vraća uložena sredstva. Tu bi najbrže i najlakše mogli da podignemo izvoz i da zarađujemo devize kojima ćemo kasnije kupiti materijale potrebne za industrijalizaciju – zaključuje Bušatlija i dodaje da je drugi razlog zbog čega se treba okrenuti tom sektoru to što poljoprivreda najmanje uništava svoju okolinu, za razliku od industrije i rudarstva.
Da situacija u svetu postaje sve složenija slaže se i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U toj konstelaciji snaga, između rata u Ukrajini, eventualnog uvođenja sankcija Rusiji i kosovskog pitanja, kako ističe, Srbija se ponovo nalazi u veoma teškoj situaciji.
– Ponovo se nalazimo u veoma teškoj situaciji, ne u smislu razvoja, ili loših rezultata, jer su oni u poslednjih nekoliko godina iznad očekivanja, a pogotovo u vreme korone. A Srbija nikad, u poslednjih 100 godina, čini mi se, nije imala čistu situaciju. Uvek smo imali da biramo između nečega. To je najneugodnija situacija – ističe Savić.
Gašenje požara
Prema njegovom mišljenju ipak suštinski niko ne može da kaže šta će se dešavati u narednih godinu ili godinu i po dana.
– Novac je krvotok svake privrede, a mi smo se navikli na niske kamatne stope, inflacija nas uopšte nije zanimala, bilo nam je svejedno da li ćemo nešto kupiti danas ili za dva meseca. Navikli smo se na jeftin novac. Ljudi su uzimali kredite da bi išli da letuju. Kredite je uzimao i ko je mogao i ko nije mogao, a ni morao. Takva je situacija bila, jer su bile niske kamatne stope – podsetio je Savić.
Međutim, kako ističe naš sagovornik, sada imamo politiku skupog novca, pa kad neko hoće da investira, da kupi nameštaj, stan, kredite uzima po značajno višoj ceni.
– Kad neko ode u prodavnicu i vidi da je mleko otišlo 50 odsto, njemu ništa ne znači što je prosečna stopa inflacije 15 odsto. Srbija ne može mnogo mimo sveta. I ovo što radimo je gašenje požara. Već neko vreme imamo neke namirnice koje su pod kontrolom i to u dugom roku ne može da da neko rešenje – zaključuje Savić.
Zaustavljanje inflacije
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) u 2023. očekuje zaustavljanje inflacije, nakon čega bi ona krenula silaznom putanjom i do 2024. se vratila u granice cilja od oko tri odsto. Kako kaže “za to već ima naznaka”.
– Sve ipak zavisi od mnogih faktora, mada već vidimo neke signale. Amerika koja je zaustavila inflaciju je svetlo na kraju tunela – rekao je on za “Vesti” i naglasio da su restriktivna monetarna politika i manje novca u opticaju učinili da novac bude skuplji, da građani manje troše i da se na taj način uspori i zakoči inflacija.
Prema Vasićevim rečima, slična situacija se dešava i u EU, pa odatle dolaze i očekivanja da se zaustavljanje i pad inflacije, koja je sada 15 odsto međugodišnje, desi i kod nas.
Spremni za najgore
Siniša Mali, ministar finansija, ocenjuje da će ova godina za Srbiju biti zahtevna i izazovna, ali naglašava da ne treba da brinemo. Prema njegovim rečima država je spremna da pomogne građanima i privredi, ali i za najgori scenario koji može biti izazvan eventualnim pogoršanjem međunarodnih ekonomskih i geopolitičkih prilika. Mali ističe da će država i ove godine nastaviti sa odgovornom ekonomskom politikom kakvu je vodila i lane, te da će tri glavna prioriteta Ministarstva finansija u 2023. biti zaštita životnog standarda, nastavljanje investicija i obezbeđivanje dovoljno energenata za privredu i stanovništvo.
