Dok je protekle dve godine pandemija bila u fokusu, oči sveta 2023. godine biće uprte u Ukrajinu, u kojoj mesecima besni sukob. Cene energenata, inflacija, kamate, privredni rast, nestašica hrane – sve će zavisiti od toga kako će se konflikt odvijati u narednim mesecima.
Hoće li se rat završiti?
– Najverovatnije ne. Ove godine smo se zapravo dosta pitali o prognozama i samo devet odsto govori da će se rat završiti u 2023. godini – kaže Džoan Hoj iz britanskog “Ekonomist magazina”.
Godinu za nama obeležile su rekordne inflacije u velikim ekonomijama, koje su se potom prenele i na manja tržišta čije su privrede uglavnom izvozno orijentisane. Godišnju inflaciju u evrozoni, Evrostat je u oktobru procenio na čak 10,7 odsto što je najviši nivo od uvođenja evra. Ni Amerika nije bila pošteđena i potrošačke cene su u junu 2022. dostigle maksimum od 9,1 odsto povećanja u odnosu na godinu pre. Ubedljivo najviše stope inflacije u prošloj godini zabeležile su baltičke zemlje, predvođene Estonijom, gde je inflacija iznosila 22,4 odsto, dok su u Litvaniji i Letoniji cene porasle za 22, odnosno 21,8 odsto. Inflaciju su globalno najviše pogurale cene hrane i energenata, koje su kako procenjuju analitičari posledica sukoba u Ukrajini, ali i kovid krize. Građani su u prethodnom periodu svoje nezadovoljstvo rastom cene energije i troškova života, pokazali protestima koji su organizovani širom Evrope tražeći pravedniju raspodelu vladinih sredstava za rešavanje rasta cena. Protesti su organizovani u Mađarskoj, Nemačkoj, pa čak i u Belgiji i Francuskoj.
Analitičari su obazrivi u prognozama za 2023. Predviđaju da će ova godina biti puna izazova, ali se nadaju da će inflacija beležiti pad ukoliko ne bude novih “šokova”.
Ekonomisti očekuju da će mesečna inflacija usporiti zahvaljujući slabljenju tražnje, stabilizaciji cene energenata i normalizaciji lanca snabdevanja. Osim toga i ključne banke već podižu kamatne stope, a više kamatne stope su proverena metoda koja utiče na smanjenje inflacije.
Globalni trendovi, nisu zaobišli ni Srbiju, ali je i pored svih kriza uspela da očuva status poželjne investicione destinacije. Godina za nama ostaće upamćena kao rekordna po prilivu stranih direktnih investicija (SDI) i one su prema operativnim podacima Narodne banke Srbije (NBS) iznosile između 4,3 i 4,4 milijardi evra i najviše su bile usmerene u prerađivačku industriju.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da za njega uopšte nije iznenađenje informacija da je Srbija ostvarila rekord u privlačenju SDI, jer je u zemlji stvoren takav ambijent da se investitori osećaju sigurno.
– Srbija ima predvidiv ambijent, bez promena i investitori tačno znaju šta ih očekuje. Strane investitore pritom držimo kao malo vode na dlanu i stimulišemo subvencijama koje nisu tako male – kaže Savić za “Vesti”.
On je naglasio i da to što Srbija ima sklopljene povoljne energetske aranžmane koji su u sadašnjim uslovima posebno važni, ali i dobre trgovinske veze veliki su razlozi što je zemlja privlačna stranim investitorima.
– Imamo stabilnu ekonomsku politiku, stabilan kurs evra, kao i kvalitetnu, disciplinovanu, ali pritom jeftinu radnu snagu. Investitorima je veoma važna i putna infrastruktura na kojoj smo dosta prethodnih godina uradili, a sa gradnjom puteva neposustajemo – zaključuje Savić.
Međutim, kako će nam biti ove godine u mnogome će odrediti svetska dešavanja.
– U ekonomskom smislu ništa više neće biti kao što je bilo. Sada se zauzimaju pozicije gde će ko i kako, prave se nova savezništva i ta neizvesnost je katastrofa za svetsku ekonomiju – kaže Savić i naglašava da će se sve to što se dešava u svetu, ali i u Evropi prelomiti i na Srbiju.
Tačka bez povratka
Prošlu godinu obeležila je i jedna od najvećih suša u proteklih 500 godina na evropskom kontinentu. Naučnici smatraju da globalna temperatura verovatno neće privremeno dostići prag zagrevanja od 1,5 stepena Celzijusa, ali mogla bi već 2024. Planeta se već zagrejala za oko 1,1 stepen. Sa emisijama na rekordnim nivoima, naučnici su dali 50:50 šanse za privremeno dostizanje 1,5 stepen u najmanje jednoj godini u periodu 2022-2026. Jedna godina zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa ne bi značila da je prekršen cilj Pariskog sporazuma, ali bi približila svet toj tački bez povratka.
Trijumf nauke
Brojna naučna dostignuća obeležila su godinu za nama, a očekuje se da će se taj trend nastaviti. Slobodan Bubnjević, fizičar kaže da je na većinu naučne javnosti najveći utisak ostavila je misija “Artemis”, odnosno povratak čoveka na Mesec. Drugi uspeh je, slanje sonde na sistem asteroida Didimus i Dimorfus čiji je cilj da se u slučaju ako se primeti da neki sličan sistem ili pojedinačni asteroid kreće ka Zemlji, mi ga dovoljno rano pogodimo u svemiru, pa on promeni putanju i nikada ne pogodi Zemlju.
