Grafiti i murali su specifična umetnička forma, u stvari, likovna intervencija na velikim zidnim površinama u urbanim prostorima, ukazuje u intervjuu za “Vesti” prof. dr Vesna Knežević, redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Baveći se ovom temom, pored obaveza i predavanja na matičnom fakultetu, godinama je sa studentima radila i dokumentarne filmove na Fakultetu dramskih umetnosti.
– Cilj likovnih umetnika koji se bave muralima je da čitanjem i uočavanjem karaktera i karakteristika gradskog prostora, sagledaju mogućnost i svog kreativnog delovanja. Potrebe umetnika koji se bave muralima je da kreativno inspirisani ličnom interpretacijom likovnim delom reorganizuju prostor grada i da kreacijom preformulišu poetiku mesta – navodi prof. Knežević, inače majka petoro dece.
I suprug je poznati likovni umetnik i profesor dr Radomir Knežević.
Šta je svrha ovih likovnih dela?
– Izlazak u javni prostor, oslobođena komunikacija sa gradskim prostorom, a pre svega sa svim korisnicima prostora. Poetika i politika grafita i murala podrazumeva usaglašavanje tri osnovne kategorije – prva je vezana za mogućnosti ambijenta u kome se likovna intervencija planirana, druga je vezana za materijalnu podršku neophodnu za produkciju (boje, skela), i treća koja ih definitivno određuje su kreativne mogućnosti umetnika.
U čemu je razlika između grafita i murala?
– Mural nosi obeležja određenog likovnog, ali i filozofskog, sociološkog, kritičkog i etičkog stava prezentovanog u likovnoj formi dok je grafit baziran na neformalnoj oslobođenoj misli, odnosno gerilski postavljenom pitanju za sve društvene slojeve. Rad na muralima i grafitima nosi mnogobrojne izazove i podstiče razvoj kreativnog mišljenja. Ovim likovnim intervencijama se postavljaju nove gradske vizure u istraživanju forme savremenog grada i mogućnostima nadahnutih kreativnih transformacija ulice i grada kao sve kompleksnije tačke raznovrsnih komunikacija.
Koji je cilj umetnika ulice?
– Mogućnosti promene neprijatnih i zapuštenih delova grada ili urbanih celina u kreativno inspirativniji i humaniji prostor. Mural refleksijom usmerava i proširuje pogled uličnog prolaznika prema njegovom intimnom unutrašnjem prostoru ostvarujući spontano zbližavanje i bolju komunikaciju sa prostorom ulice. Beograd u svojoj transformaciji ima potrebu za delima savremene umetnosti u javnom prostoru. Očigledno je da u ovom turbulentnom i posebnom vremenu pritisaka na savremenog čoveka, slamajući njegov integritet i osećaj potrebnosti, umetnost otvara prostor izvesne slobode. U epohi globalizma, ulica uvek prva registruje savremene tendencije, u prisustvu novih pojmova i značenja. Ulice u sebi sadrže svoju prošlost, sadašnjost i budućnost.
Kakav je odnos kvaliteta i popularnosti?
– Ta relacija nije jednostavna, jer je teško sagledati složeniju umetničku vrednost u adekvatnom razumevanju. Istovremeno, to ne mora da znači i da utisci podležu merilima kvaliteta već nas povezuju sa ličnim doživljajem. Umetnost ima snagu da napravi ravnotežu sa ogromnom industrijom potrošačkog sistema koja teži da potpuno osvoji resurse pojedinaca ili grupe. Kreativno pribežište omogućava opstanak slobode ličnosti u smislu da sve materijalno mora biti u korist čoveka i njegove slobode. Fenomen grafita vezujemo za primere prihvatanja postojanja inferiornih grupa manjine velikih gradova Amerike preko isticanja kvaliteta njihovih likovnih vrednosti što je dovelo do pomirenja različitih društvenih slojeva. Grafiti predstavljaju moćan sintetički kod koji vodi poreklo od istorijskih avangardi futurizma nadrealizma i dadaizma, trenutno zastupljenih u stripu, modi i hip-hop kulturi i putokaz su dnevnih dešavanja. U svetu danas grafiti i murali su vrlo aktuelan način komunikacije pojedinaca ili predstavnika različitih grupa i zajednica sa gradom i stanovnicima grada.
Od Ištarine kapije do žičanih crteža
Od pećinskog slikara do Egipta, Pompeje ili Sopoćana sve što je nastalo na zidnoj površini, a likovno je delo može se smatrati muralom, ističe prof. dr Vesna Knežević.
Podseća na definiciju da je mural likovno delo nastalo kao deo zidne površine u gradskom ambijentu i da, pored slikarskih, može da bude rađen i u tehnici mozaika, vitraža ili reljefa. Danas se to može razviti u višemedijsko istraživanje novih tehnika i materijala.
Prema rečima profesorke Knežević, pojava murala kao što su zidovi živih biljaka ili kompozicije svetlosnih snopova, instalacije žičanih crteža, fontane ugrađene u površinu zida ili origami papirne instalacije doprinose kreativnom pristupu korišćenja novih tehnologija i savremenih tehnika. Novi materijali daju i nov pogled na mural delujući i na likovne vrednosti kroz gradivni materijal.
– Možda je naivno shvatanje da oni koji se bave ovom vrstom likovnog delovanja imaju u vidu samo paralelu sa tokovima umetničkog delovanja nastalim u periodu osamdesetih godina dvadesetog veka, međutim, istorija umetnosti je mnogo duža i sadržajnija i podrazumeva mnogo raskošniju istoriju ove vrste delovanja – naglašava naša sagovornica.
Ističe da su kreativna rešenja vidljiva i prisutna u pogledu na Ištarinu kapiju, vitražima iz katedrale u Šartru ili u Hristovom raspeću u Studenici, Vazarelijevom muzeju u Provansi, zelenom zidu Patrika Blana ili svetlosnim efektima Danijela Birena.
– Umetnici registruju kvalitete gradova kao što su energija i nasilje ili vitalnost i depresiju stvarajući dokumenta modernog grada između brzine komunikacionih tokova i realnog mesta u afirmaciji ličnog identiteta. Beograd se nalazi u fazi ponovnog definisanja i pozicioniranja kako na regionalnom tako i na evropskom ili globalnom nivou i u procesu razvoja očuvanje njegovog sećanja i identiteta bilo bi značajno kao i revitalizacija kulturnog nasleđa – ističe prof. dr Knežević.
Živa struktura
Profesorka Knežević navodi da se odlike murala sagledavaju u kulturnom i vremenskom kontekstu, sadržaju, temi i mogućoj funkciji. Mural kao umetničko delo je u formi živa struktura sa osobenim organskim jedinstvom i time se izdvaja od drugih predmeta:
– Originalnost je ono što razdvaja umetnost od zanata i merilo je umetničke vrednosti. Autentičnog nije lako definisati i može se opisati kao jedinstvenost, posebnost novost i bez obzira što se oslanja na dela prethodnih vremena, nikad nije njihova imitacija ili kopija.
Gerilska reakcija
– Grafiti su nastali kao gerilski način reakcije na pitanja i probleme pojedinaca ili određenih manjinskih gradskih grupacija. Mural nastaje u dogovoru sa gradskim vlastima i potencira likovne kvalitete baziran na vrednostima umetničkog dela. Ovo bi bile osnovne podele iako u savremenom bujanju ove vrste delovanja nema možda strogih granica – navodi prof. Vesna Knežević koja smatra da bi sagledavanje kvaliteta i vrednosti ulične umetnosti moralo imati ozbiljnija stručna razmatranja.
Svedoci smo da kod nas, kao i u svetu, grafiti ili murali budu i preslikani, ustupajući mesto drugoj slici sa porukom koja je trenutno aktuelnija, ukazuje sagovornica “Vesti”:
– Time grad postaje živa tabla za razmenu energija emocija i sugestija. Grad ima težnju transformaciji i prilagođavanju novom stanju poretka vrednosti u perspektivi vremena.Taj duh novog vremena istaknut je u porukama koje čitaju stanovnici gradova širom sveta, ali su te poruke često kratkoročne i teških sadržaja. Ako poseduju univerzalne vrednosti to im produžava trajanje i postojanost, ali kreativnost i originalnost im daju mogućnost da dobiju poseban značaj i mogućnost muzejske vrednosti.
