Inspiracija za ovu temu bio nam je jedan, naizgled sasvim običan grafit sa jedne zgrade na u Beogradu: “Na ovom drvetu živi jedna mala veverica, koja će zauvek biti deo mog srca.” Tako jednostavno, i reklo bi se, iz srca napisano. Kao da su se nekadašnje viteške serenade pretvorile u najlepše ljubavne poruke izjavljene napisima na zidu i oslikane muralima.
Grafiti i murali su svojevrsna umetnost ulice. Ali mnogi smatraju da oni ne ulepšavaju grad, već da je reč o kiču i vandalizmu. Sve je više mesta koja poslednjih godina, s odobrenjem gradskih vlasti, ulepšavaju fasade muralima. Među njima prednjače Prijedor i Niš.
Kada bi se analiziralo koji motivi dominiraju u grafitima, činjenica je da su to često dnevno-političke teme, da se i pozitivno i negativno komentarišu društvene prilike i neprilike. Moglo bi se zaključiti da negde ima previše političkih, često nepristojnih poruka, za njima slede navijačke, dok su, kako bi se reklo, ljubavne ipak najređe. Uglavnom, grafiti i murali odraz su duha, vremena i način komunikacije.
Činjenica je da sve mora da se radi u dogovoru sa gradskim vlastima. Tako je grad Beograd ove godine za čišćenje grafita izdvojio milion evra, a zaposleni u javno-komunalnim preduzećima uklanjali su 28. marta grafite u podzemnom prolazu na Zelenom vencu. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić poručio je da “ne treba pisati grafite” i da “treba čuvati naš grad”.
– Na taj način ćemo, ne samo uštedeti novac, već će grad biti lepši – istakao je tom prilikom Vesić.
Grafiti, tj. natpisi na zidovima, najčešće se pišu tajno, što je, kako smatraju neki građani, njihova prednost ali i velika mana. Fokus je, reklo bi se, na delovanju izvan socijalnih normi i misterija. Oni prenose konkretnu poruku koja može biti pozitivnog ili negativnog karaktera. Grafiti su specifični, a većina njih ni ne može da se pročita bez poteškoća, što znači da su uvek usmereni ka određenoj ciljnoj grupi. Murali su otvoreniji. I jedni i drugi koriste humor, ironiju i apsurd da bi komunicirali sa slučajnim prolaznicima.
Brojna su pitanja koja se mogu postaviti o grafitima i muralima. Neki tvrde da krase pojedine zgrade, dok ima i onih koji smatraju da su oličenje kiča i da su daleko od umetnosti. U svakom slučaju i grafiti i murali imaju svoju dugu istoriju, a događalo se i da se povede pravi rat slikama na zidovima, kao krajem prošle godine i u Beogradu. To je bio slučaj sa muralima Ratka Mladića i nekadašnjeg četničkog komandanta u Drugom svetskom ratu Dragoljuba – Draže Mihailovića. Jedni su ih nacrtali, drugi prefarbali crnom bojom, a treći organizovali dežurstva da bi čuvali te murale na Vračaru.
Osetiti emociju
Brojni građani često mešaju i poistovećuju grafite i murale. Neki smatraju da se radi o provokativnim pokretima gde su dela prikazana u javnim prostorima umesto u galerijama. Onima koji se bave muralima, cilj je da svi vide šta su napravili da ostvare neku interakciju sa njihovim umetničkim delom, da razumeju njegovu poentu, kao i da osete emociju – dakle, cilj im je da privuku pažnju.
Sa druge strane, poruka grafita je uglavnom prikazana u šiframa, dok je muralima suština često očigledna. I jedno i drugo definitivno predstavlja oblik moderne umetnosti, ali oni se ipak razlikuju u tehnici izrade, samoj funkciji i nameri.
Student iz Rajićeve
Najpoznatiji beogradski mural nastao je 1984. godine pod profesorskim okom Čedomira Vasića i grupe njegovih studenata sa Fakulteta likovnih umetnosti, među kojima je tada kao student na skelama bila i sagovornica “Vesti”, sada redovni profesor na Akademiji likovnih umetnosti prof. dr Vesna Knežević, sa kojom smo razgovarali o suštini teme. Čuveni beogradski mural se nalazi u Rajićevoj ulici, prikazuje studenta sa blokom u ruci, koji zamišljeno gleda u slapove boja koji se slivaju prema njemu. Mural je tokom vremena propadao i bledeo, ali je 2018. godine restauriran, radovima rekonstrukcije rukovodila je profesorka Knežević.
