Srbija se više ne nalazi na crnoj listi FATF, jer je na skupštini te organizacije procenjeno da su ispunjeni svi zahtevi kada je reč o borbi protiv pranja novca i terorizma.
Da podsetimo, FATF je Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca, a Srbija je na crnoj listi bila od februara 2018. godine.
U međuvremenu su bile dve revizije, u junu i u oktobru. Srpske vlasti su tvrdile da su ispunjene sve preporuke FATF, ali je Srbija i dalje ostala na listi jer kako su tvrdili u FATF, “nisu otklonjeni svi strateški nedostaci u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”.
Tada je u izveštaju ocenjeno da bi Srbija trebalo da primenjuje mehanizme sprečavanja pranja novca i borbe protiv finansiranja terorizma i da pruži dokaze da se primenjuju sankcije u ovim prestupima. Kako se nadaju zvaničnici, skidanje sa liste treba da omogući našoj zemlji otvaranje novih poglavlja na putu ka EU.
– Reč je o poglavlju 4 – sloboda kretanja kapitala i poglavlju 9 – finansijske usluge – kažu za “Vesti” u Ministarstvu finansija Srbije.
Milan Ćulibrk, ekonomski analitičar, u izjavi za “Vesti” kaže da je dobro što je Srbija skinuta sa crne liste, ali naša zemlja, prema njegovoj oceni, nije smela da dozvoli da se nađe na toj listi.
– Bili smo u grupi sa državama Afrike i Azije gde se vode ratovi, država na vreme nije reagovala i mnogo je vremena prošlo od februara 2018. godine. Izgubljeno vreme se ne može vratiti, a borba protiv pranja novca je jedan od najvažnijih faktora – kaže Ćulibrk.
Inače, zvaničnici naše zemlje nisu mnogo pričali na ovu temu, a premijerka Ana Brnabić svojevremeno je za Insajder izjavila da je odluka FATF politički motivisana i da su SAD bile te koje su insistirale na tome da se usvoji izveštaj prema kome je Srbija nesigurna zemlja u ovoj oblasti.
Međutim, Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS je ponudila drugačije obrazloženje, tvrdeći da je najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u “slučaju Šarić”.
Crnogorci uveliko odmakli
– Crna Gora je od 33 otvorila 32 poglavlja na putu ka EU, dok je Srbija na pola puta. Nagađanja da neko više ili manje forsira neku od zemalja su nagađanja i odbijanje da se više radi. Istina ranije je postojao veći entuzijazam za prijem novih članica EU i Crna Gora je to iskoristila. Mi nismo, jer nismo radili tako da nam je iscurilo vreme – kaže Ćulibrk.
