Usred sve žešće globalne trke u obezbeđivanju retkih metala koji su neophodni za proizvodnju mnogih uređaja, od borbenih aviona i vetroturbina do električnih automobila i pametnih telefona, stručnjaci su upozorili da bi oslanjanje na Kinu moglo biti sve štetnije za bezbednost Velike Britanije, izvestio je „Tajms“.
Kina imao udeo od više od 95 odsto svetske proizvodnje retkih resursa, a bezbednosne agencije izražavaju zabrinutost da bi usled povećanog rivalstva na tom tržištu Peking mogao da iskoristi svoj uticaj u toj industriji kao prednost u sporovima.
– Rizično je da Kina koristi svoju poziciju u lancu snabdevanja kako bi izvršila pritisak na druge ekonomije, a da Velika Britanija nema pouzdanih alternativa – izjavio je Kris Vilijams, generalni direktor britanske kompanije za podvodne resurse.
Većina retkih elemenata, nazvanih „industrijsko zlato“ zbog svoje raznolike primene u odbrambenoj i tehnološkoj industriji, nalazi se u relativno velikoj količini u Zemljinoj kori.
Međutim, postupak iskopavanja 17 retkih metala koji se formiraju ispod Zemljine površine i pretvaranja u upotrebljive materijale je skup.
Pojedine retke elemente, uključujući cerijum, neodimijum, terbijum i erbijum, teško je iskopati jer ih nema u velikim količinama.
Retki metali koji se koriste u britanskoj industriji obrađeni su u Kini, kažu stručnjaci, naglašavajući da to predstavlja ranjivost kako državnih lanaca snabdevanja, tako i celokupne ekonomije.
U dokumentu koji se bavi procenom britanske spoljne i odbrambene politike, objavljenom 16. marta, zavisnost od retkih elemenata izdvojena je kao bezbednosna briga, sa naglaskom na presudnom značaju diverzifikacije zaliha kako bi „trgovina kritičnom robom bila otvorena u vreme krize“.
Da bi povećala svoju nezavisnost u pogledu isporuke retkih elemenata, Vlada Velike Britanije finansira projekat iskopavanja dna u Tihom okeanu. Projektom upravlja britanska kompanija za podvodne resurse, podružnica američke odbrambene kompanije Lokhid Martin, čiji je cilj proučavanje potencijalnih nalazišta bogatih retkim elementima.
Nalazišta pronađena na oko četiri kilometra ispod površine okeanskog dna, mogu da obezbede milione tona bakra, nikla, kobalta i mangana i retkih minerala koji se koriste u građevinarstvu, vazduhoplovstvu, alternativnoj energiji i industriji komunikacija.
Budući da su rezerve pronađene u sedimentu na dnu Tihog okeana, slične projekte izvode i druge zemlje – Kina, Japan, Južna Koreja, Belgija, Nemačka i Francuska.
Unosno tržište retkih elemenata
Tržište retkih elemenata postaje sve unosnije, a procene Global Market Insajtsa predviđaju da će vredeti 20 milijardi dolara do 2024. godine.
Tokom 2020. godine u Kini je obrađeno 110.000 tona retkih elemenata, što je više od 55 odsto ukupne svetske rudarske proizvodnje, prema rečima Dejvida Merimana, stručnjaka za retke elemente u Roskilu, prenosi Sputnjik internešenal.
Retki elementi se koriste u mobilnim telefonima, televizorima i računarima.
Eplovi pametni telefoni oslanjaju se na više retkih elemenata. Na primer, neodim se koristi za izradu sićušnih, a opet važnih magneta koji omogućavaju funkcionisanje zvučnika na telefonu.
Motori više od 90 odsto hibridnih i električnih vozila, poput onih koje su proizveli Ford i Tesla, koriste retke elemente u svojim motornim i kočnim sistemima.
Retki elementi su vitalna komponenta u proizvodnji vetroturbina, solarnih panela, fibreoptičkih kablova i sistema za navođenje oružja.
